Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Чедени их све исекоше као траву. Ниједан проклетник, који је замочио руку у онај котао, не оста жив...“.

Али да бегамо из тога понора. Сунце се већ спушта крваво иза европских гора... То је рок за скупљање оних ропеких душа које су потплаћене да убију Душана... Хајдемо на обалу ка галатскоме мосту.

Међутим као да данас нема ниједне улице, ниједнога куга у пространој Визачтији где се не чине безакоња и гнусна

злочинства ... ___На обали златнога рога навалила грдна гомила људи да гледа „народни суд“... Ухватили стависти дивну Калиопу, младу жену једног доместикуса, који је својом служе беном марљивошћу највише досадио Византинцима, па хоће њој да плате и на њој да искале све што им ТЕ њен муж учинио, којега нису могли дочепати.

Сиротица Калиопа кукала је целим путем и Ооо алата је да је пусте, али канџе које ву је држаде, беху јаче од челика... : -

Доведоше је на обалу морску где је најфинији песак. и ту стадоше јој копати раку у песку. а њој рекоше да се моли Богу за своје грехе. јер јој ваља умрети.

Јадна жена склопи руке па гледаше у небо, немо и очајно... Преко лица јој се котрљаше бисер-сузе, а уснице јој се тихо мицаху у последњој молитви,

Кад је рака бида готова, шчепаше Калоппу четири „иввршлоца народнога суда“ па је положише на дно раке..

ago? Зар је неће најпре убити, удавити, пл одеећи јој главу Како, зар ће је живуг...

Да шта ви мислите 2 За народни суд сувише би милостиво било оваквога кривца, као што је Калиопа, најпре убити па онда сахраншти. Такве кривце народ у оном веку живе закопава.

И донета стадоше је живу затрпавати песком... У етрашној муци, у жеђи за ваздухом, сиротица је развијала нечувену снагу, отимала се из гвоздених руку својих мелата некодико пута, макар само за два-три тренутка, ал је барем ва то неколико тренутака могла дубоко увдахнути два-три пута. .. А ви не знате каква је то сласт човеку коме нестаје ваздуха за дисање.

48