Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Хрисанта се само окрену.

— Ти нећеш данас да видиш Душана, нећеш да га примиш > Реци ми молим те, та то је некакав чудотворац тај старац што је мало час овде био 2

— Жури се, сестро, молим те | беше сав одговор, и у гласу, којим је изговорен, видела је Хрисанта јасно да су се морале крупне ствари догодити, да њеној пријатељици није ни мало до шале. С тога похита те намести на. једном столићу све што јој треба за писање па рече. i

—_ Ја сам готова, голубице моја. Коме ситна књига —

Јевдокија убриса хладан зној с чела, па готово јецај ући рече :

— Деспоту Константину — и затим пздиктира оно пи самце које је деспоту донесено на иподром, као што видесмо..

Хрисанта је једва довршила то кратко писмо. Трипут је скакала са свога седишта по заустила да пита каквим се чудом одлучило то, што је она толиким равловима узалуд. тражила да постигне, али свагда јој очајни израз на лицу Јевдокијином учини, да јој реч у грлу застане.

__ Тако—- а сад, Хрисанто, избери најпоузданијег и најбржег роба у моме двору, па га пошљи с овом књигом деспоту |

Хрисанта узе писмо па изађе из ложнице.

Јевдокија паде на колена, подиже склопљене шаке у вис, па с очима пуним суза гледаше у знамење Спаситељево.. -

Она беше тако срећна што је учинила најважнији корак,. што је сагорела своје лађе, што повратка не беше више...

— Спаситељу — шапутаху њене усне — дај ми снаге да. издржим до краја !

Хрисанта уђе опет у ложницу, али видевши шта јој чини. другарица, остаде као прикована на свом месту. Сад јој није требало никаквог објашњења више. Сад је разумела све...

Кад устаде Јевдокија, па им се погледи сретоше, није могла више ниједна срце стегнути. Другарице полетеше једна. другој у наручје, загрлише се, па стадоше плакати обе заједно.

Мушкињу је лако. Кад њега задеси каква грдна несрећа, може да пркоси целом свету, судбини свој ој, може да се брани, да виче, да се свети. Кенскоме је теже. Ако нема пријатељске груди да се на њима наплаче, хоће често да му препукне срце: од јада.

541