Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj
брата, што ће да потече опет српека крв у међусобном клању, то је страшно... Зло је поћи, а горе не поћи...
Отап Андоније у мислима није ни опазио кад стигоше пред капију спољашње ограде, која је била од шиљатога коља начичкана гвозденим шиљцима. Та капија беше само пролаз у палисадима без икаквих врата; али на том пролазу беху две куле за одбрану тога пролаза. Пред палисадима беше дубок ров, пун устајане воде, који спасиваше цео дворски атар као и ограда с палисадима.
На уласку стајаше читава чета стражара, који оборише копља п њихов сатник грмну колико га глас доносатше.
— Стојте путници ! Ко сте, одакле идете, куда сте на“ умили 2
Те речи тргоше оца Андонија из његових мисли и он одговори. — Ја сам Андоније, најмањи међу јеромонасима светогорским. Долазим с реке Дримца, од дворова нашега младога краља, који ме је послао његовом светлом родитељу, а нашем христољубивом господару и краљу да му вратим ово робље, које је одбегло !
— Пролазите, — заповедаше сатник, и његова се чета расклопи, те пропусти путнике, који сад уђоше у треће или спољашње двориште. То је био огроман простор између спољашње, палисадске и средње или зидане ограде. На том простору беху краљевске штале, мајури, кочаци ва небројену живину, итд. Ту притрчаше многе слуге те прихватише коње путницима да их воде у штале.
У то зазвекеташе ланци, на којима се спуштала подигнута ћуприја пред главном капијом, јер и пред зиданом високом оградом беше дубок ров али без воде. Сад зашкрипаше тешка окована врата која су стајала на једном озиданом испатку на свод, и кроз отворена врата уђоше путници у један подугачав мрачан ходник на свод, у којије светлост улазила само кроз узане мазгале у зидовима, кров које се бадцаде стреле и камење при обрани тога пролаза.
Из тога ходника уђоше путници у друго или средње двориште, које је такође ишло око целог двора. У њему беше тркалиште за јуначке игре и витешка вежбања младих дворана краљевих, у њему беше врт засађен великим шумским
59