Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

„перивоји“ кухинске баштице ва варива и зелен, у је ваљда била и која лејица поетичнијега биља, које су неговале нежне ручице краљичиних дворкињипа.

дрвећем c дебелим хладом за уморне јунаке, у њему O којић

У средњем дворишту нађе отац Андокије пуно витезова где гађају стрелама у белегу, а младе двородржице служе им господску малвасију у сребрним кондирима.

Кад видеше оца Андонија сви му притрчаше радосно кличући :

—_ А гле оца Андонија! Зар тебе огласи стражарева. труба 2 —

— Добро дошао, оче U

— Благослови оче!

— А гле! Зар ти похвата ове тице2 Е није друга, петрне је, да су у свете цркве дуже руке него и у самога краља !

И сви стадоше љубити руку оцу Андонију и питати се « њиме за здравље.

Зид између средњег п унутрашњег дворишта није био врло висок. Осим тога земљиште унутрашњег дворишта беше много узвишеније од средњег, тако да се цела сцена између оца Андонија и витезова могла видети с прозора

краљевога двора.

Зидови су онда зидани тако дебели, да је сваки прозор био читава засебна собица.

У једном од тих провора седела је једна млада у црно обучена госпођа, која је нестрпљиво гледала у дворишта, да види који су то оглашени гости.

Кад се путници приближише толико да им је могла познати лица, она пребледе наједанпут, скочи са своје столице и виукну : :

— Клеопатро !

Једна слушкиња уђе ив побочне собице и поклони се.

— Трчи одмах великоме тепчији — рече госпођа грчким језиком — и реци му да што екорије овамо дође !

Слушкиња оде. После неколико тренутака које је го спођа провела кршећи руке и нестрпљиво ходајући по соби уђе један старац у богато извезеном руху, и приђе те пољ уби: вкут од широких рукава госпођиних.

60