Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Она се међутим беше сасвим променила у лицу. Уместо «гамртног бледила беше јој ударила сва крв у лице, око усана јој је лебдио усиљен осмех. |

— Ах, драти Владоје, каква изненадна радост ! Знаш ли кога је огласила труба 2

— Светла госпођо — одговори велики тепчија — ваљада каквог витеза, који... |

— Не, не — упаде му госпођа у реч — погледај, ходи у прозор, видиш онога старца што се здрави са господом у средњем дворишту 2

Велики дворник уђе у провор и погледа кров стакло, па онда радосно викну :

— Та то је отац Андоније ;

— Да, успљаваше се госпођа да буде радосна - — то је честити духовник пи учитељ нашега драгога Душана. Похитај му насусрет, прихвати га како се пристоји тако дичном госту, п доведи га овамо к мени, јер једно сам жељна да га што скорије ушштам за здравље нашега светлог сина, а друго, високо му краљеветво још је у дворскоме већу па га неће моћи примити одмах !

Велики тепчија сиђе с провора и похита вратима, али га госпођа још једном заустави.

— Владоје, ако ме не би застали овде, разговарај та мало док ја дођем !

— Разумем, сјајна круно! — рече велики тепчија па похита низа стубе.

Чим њега нестаде из собе — нестаде и радосног израза госпођиног на лицу. Чело јој се набра у неколикојј дугачких бора, из очију јој синуше варнице, румене ноздрве стадоше јој се, ширити и скупљати, пуначке уснице беху грчевито стиснуте, тако, да се једва провукоше кров њих ове речи:

— Ти доводиш моје људе да против мене сведочег Матори сплеткашу, то ћеш ми скупо шлатити !

Затим удари дланом о длан.

Слушкиња уђе.

— Клеопатро, јави мојим дворкињама да се што брже обуку у свечано руво, јер ће ме пратити у краљевско веће. „Донеси ми дијадиму и краљишки огртач !