Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Сем овога писма које су однели млетачки поклисари, јер је управо само одговор на дуждево писмо о продужзњу которског уговора. — Душан је послао том приликом још једно писмо Дандолу, вероватно само за њега, или како би се данас рекло, строго поверљиво, и то по Николи Бући, кога овом приликом вове својим коморником (сатегаиз гестиз). Од тога писма нађовмо вамо овај одломак „Ми смо готови све жртвовати за благо Млетака, а на ваш први позив послаћемо вам пет стотина својих војника по немачки наоружаних (бешошее јат агтајоз)“,

Из подвучене реченице може ве извести да је Никола Бућа имао мисију да дужду Андреји Дандолу објасни колике би користи имали и република и краљ ако би удружили своју војну снагу, ако би Млетци дали флоту а Душан своју сувовемну војску, па да заједнички освајају оно што је још остало од византијске им перије...

Да би показао ко је сада тај који нуди републици овај савез, Душан оба писма дужду потписује овако:

„Краљ Србије, Дукље, Хума, Зете, Албаније пл приморја, владалац знатнога дела бугарскога царства и господин готово целе византијске империје“.“

Овде први пут наилазимо на тврђење да Душан влада и не малим делом Бугарске. Доцније ћемо наићи на још неколико симптома који доказују да је Бугарска била, ако не клетвеник (васал) а оно сигурно штићеник Душанов.

Али Душан се преварио у очекивању, које је по“ лагао на своје нове титуле. |

Република је и бев њих већ знала да је Душан постао сила. Њен је интерес био сада да добро отвори очи, да му не помогне да постане још силнији, а то би он постао да:ев дочепа само Солуна, а камо ли Цариграда. Дакле кад већ не може да му смета, република

* „Stephanug Dei gratis Servie, Dioclie, Chilminie. Zente, Albanie et maritime regionis Rex, nee non Bulgarie imperii non modice particepB et fere totiug imperii Romanie Dominus“.

502