Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

редим пре спласка у окно, али то није прешно — одговори рудар. | |

— Ако је тако — настави Марко — онда бих те молио да ме причекаш само толико, докле збринем коња, па да поведеш и мене у светога краља.

— Драге воље витеже, али за коња не мораш бри“ нути. Имамо и ми коња, па моја мама зна све што треба да се коњ намири. Али би требало-да се и ти мало при“ хватиш пре него што би сишао у окно, ако си баш од“ лучио да то урадиш.

— Не дам ја да се твоја снаша мучи око. коња, ја ћу то сам о час свршити, а то ће бити велика забава за вашега малог... Како ти је име мали коњаниче P

— Мени је име Карл Херман. А како се ти зовеш чико 2

— Је a” ja? — запе Марко. — Ја се вовем Јован Деспотовић — па се онда окрете Фридриху. — А чим свршимо ја и Карл с коњем, да идемо, јер ја нисам гладан. А што питаш да ли сам баш оцлучио да сиђем у окно, ја сам нарочито за то дошао. За што си у моју одлуку посумњао 2

— Па... витеже Јоване... за човека који није вичан кретати се под земљом то је врло заморно..: — рече рудар.

— Бев муке нема науке, мој Фридрише, а ја нисам размажен господичић, како ти можда по оделу изгледам. Тако. Ето п штале. Ливота. А где су твоји коњи 7

— Под земљом. Вуку пее! — "рече Фридрих.

— Како коњи вуку псе2 — взачуди се Марко, а мали Кара прену у смех па стаце он тумачити место a.

— Чика Јован мисли то су пои као наш рундови зељов ! Ха, ха, ха | Нису то такви пеџ, него колица, повезана једна ва друга, па напуњена рудом, па та ве колипа зову пси, па њих вуче наш дорат и наш мрков, знаш 2

— Ебаш ти хвала што ме научи, сад знам. — рече

Марко овбиљно. — Али, внаш саца да сјашеш па да ми омажетш ! Цар Душан ПГ, 22. 987