Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Хоћу чико — роче пи мали Карл па се уозбиљи,

Сада Марко поче да „ради“ са својим малим помоћником. :

— Тако. Држи, Карло, узде, докле га ја вежем за улар. Тако, а сад да скинем седло. Уф, како је тешко ! Држи Карло за тај стремен тамо, биће ми лакше ! Врло цобро, само пази да се не спотакнеш на колан ! А ти девојчице додај ми мало сена да петрљам коња, виш како је знојав. Хвала девојчице...

Док се Марко играо с децом на њихову велику рацостдотле је Фридрих пришануо нешто својој жени, и ова утрча у кућу.

Цошто је свршио све што је требало око коња, Марко изађе из штале водећи обоје деце за руке, а Фридрих му стаде говорити: –

— Кад си већ одлучио, господине ми витеже, да силазиш самном тако дубоко испод земље, колџко је високо она стена на којој је наш град, онда ваља да се обучеш овако као ја, јер у том твоме господскоме руву не би доле могао маћи, а баш и ако би покушао вратио би се мокар до годе коже, п твоје би одело било у дроњцима.

— Драге воље — рече Марко — али где ћу ја сад наћи такво одело 2

— У нашој доброј ћелији — рече домаћица која

их дочека пред удаском у кућу. — Ове је спремно да се господин витез преруши у рудара. — То: је у толико нужније — рече Фридрих —

што би ти моји људи досађивали питањима ко ви и оклен си и куда ћеш и кад ћеш п куда ћеш да идеш. Свако ће моји Саси мислити да си п ти један од ретких Срба, који силаве с нама у окно да виде да ли би се могли привићи нашем раду па ће те оставити на миру

— Ти баш на све мислиш — рече Марко — добро је имати тако сигурнога вођа на мом данашњем не. обичном путовању.

— Нека је благословен твој улазак у нашу ку“ ћицу — рече домаћин па отвори врата и показа руком „добру“ ћелију. i |

:

888