Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

ı 4

и

Док се Марко у њој „прерушио“ дотле је дома“ huma с децом потрпала мало печенога меса, спра, лука, хлеба m соли у један заструг од дрвета и насуна вина у једну чутурицу, па све то спаковала у једну кожну торбу исту онакву какву је спремила мужу своме, а деца око ње торочу и говоре у један пут како је добар тај чика Јован.

У то изађе из добре ћелије Марко са домаћином. Ла су Маркови другови из лисарнице Великог Логотета могли да га виде какав изгледа у рударском оделу са кожном кецељом позади до испод колена, ваљали би се од смеха, али домаћица п њена деца на ђоше да је чика Јован диван у том одеду.

Домаћица обеси госту кесу око врата и рече готово извињујући се. „залогај хлеба и гутљај вина“, а домаћин му пружи један јак будак, па рече:

—- Тако, сад смо готови. Згобом, мама, чувај добро децу. Нарочито Карла не пуштај ни на тренут из руке, знаш да је још сав модар, зелен и жут по ле. ђима како се последњи пут угрувао.

— Збогом домаћице. Збогом слатка дечице! У здрављу да се опет видимо.

— Збогом чика Јово! Дођи нам брзо чика Јово ! доогом папице ! — викаху деца за њима.

Фридрих стаде корачати као да бежи од куће, а Марко размахује оним тешким будаком по ваздуху као да се игра својим шестоперцем, али видећи како је његов вођ опет потонуо у тешке мисли, он му рече :

— Красну деду имате, Бог да вам их поживи.

— Хвала ти господине витеже! Кад сиђемо у дно окна и кад допувимо до онога места где ја сада радим, онда ћеш тек разумети шта су мени она деда, шта ли ми је наша мама !

— А, што ти твоју младу жену зовеш твојом мамом 2

— У нас Алемана то је најслађе тепање жени да је зовемо као и наша деца.

— То је леп обичај. Добра домаћица је одиста права мајка не само својој деци него и своме мужу.

889