Cerska bitka

16

у бујне и неразмишљене омладине, па је на послетку изазвало отпоре, па и Сарајевски Атентат. Србија је тај кобни догађај искрено ожалила, осудила и изјавила готовост, да he предати суду сваког саучесника; али је брзо са запрепашћењем видела, да Аустријанци за њ бацају одговорност не на своју рођену Управу или на поједине кривце самог дела, него на Краљевину Србију. Без обзира што је оно убиство извршио само један човек, њин поданик, уз припомоћ неколико другова и то у њиховој земљи, пред очима свих њиних власти, Аустрија је за то окривила наше чиновнике и официре, Српску Кладу, и на послетку целу Краљевину Србију и све Србе, где год их има. Такво оптуживање једне независне државе за туђе кривице, јединствено је у историји Европе, где онаква злочина дела на жалост нису ретка. У смислу тог окривљавања поднела је Аустро-Угарска Влада 10. овог месеца Мојој В.тади необичну представку с тешким оптужбама и захтевима, тражећи од Србије задовољење и остављајући јој рок од 48 сати за одговор. Моја је Влада, одговарајући жељама народа и потреби мира, коју oceha не само Србија, већ и цела Европа, хтела избећи по сваку цену сукоб, за то је изашла у сусрет Аустро-Угарској Влади до крајњих граница попустљивости, преко којих не може ићи ни једна независна држава. Кад је о томе извештен Аустро-Угарски Посланик, изјавио је одмах, да његова Влада није задовољна одговором и прекинуо је дипломатске односе са Мојом Владом. Тада су све пријатељске нам државе ™ на челу им братска нам Русија покушале склонити Аустро-Угарску Владу, да пристане на мирно решење спора. На жалост, Бечки Државници осташе глухи према саветима мудрости и интересима човечанства. Они нам објавише јуч-е рат, не презајући да тиме изазову и недогледне последице једног европског заплета. И, ако тешка срца, и свестан свих тешкоћа и опасности, баш у часу кад су се српски ратници спремали да прибирају дозреле плодове свога труда, ја сам принуђен позвати све Моје драге и храбре Србе под српску тробојку, с уверењем, да he се они и у овој прилици показати достојни својих славних предака, онаки какви су били лане и преклане. С вером, у свевишњега Господа Бога, с надом у симпатије просвећеног света и у коначну победу наше правде, с поверењем у помоћ својих великих сродника и поузданих пријатеља, примимо, заједно са нашом јуначком браћом Србима ЦРНЕ ГОРЕ борбу, која нам је обесно наметнута. У нашој славној прошлости, старијој и новијој, има доста сведочанства, да Србин, кад је сложан, може победити много већег противника. Посведочимо још једанпут, да се Србин уме жртвовати за своју