Četiri bojne vojvode

12

вршила. За дванаест дана ОЧиСТИЛа je Србију од Аустријанаца и Маџара, заробила преко 70.000 војника; запленила много топова, митраљеза, пушака и разне друге војничке опреме и намирница... Краљ је у очишћену престоницу од непријатеља ушао 2. децембра, и у Саборној Цркви помолио се Богу за покој душа изгинулих јунака, и захвалио му се на помоћи за победу непријатеља. Овом великом и сјајном победом, слава нашега оружја још је више у свету порасла. Од тога доба име нашега народа прочуло се на све стране света. Пријатељи су нас још више заволели; а непријатељима смо постали кост у грлу, трн у очима. Они су се, после тога пораза, скоро годину дана спремали да нас и по трећи пут нападну. Овога пута Аустријанци и Маџари нису се усудили да нас сами нападну, већ удружени са Немцима и нашом небраћом Бугарима. И док смо ми јуначки бранили нашу северну границу од Немаца, а западну од Аустријанаца и Маџара, Бугари нас мучки нападоше, 30. септембра 1915 год., с истока, у леђа. И поред све храбрости наше војске и вештине наших команданата, наша је снага у овај мах била недовољна, да одоли навали удружених непријатеља с три стране. Непријатељ је, као бујица, са све три стране почео надирати у нашу земљу. палећи, рушећи и убијајући, куда прођу и где стигну. Жене, деца, старци,. све живо напустило је своја огњишта, па голо и босо нагло избезумљено, да се спасе од крвожедног непријатеља. Настало је за наш народ тешко и претешко доба. Наши су храбри борци, после пада Београда, 24. септембра 1915. год., још пуна три месеца водили борбу