Četiri bojne vojvode

Отаџбине, верност према Краљу, храброст и послушност војника и старешина према своме ретком команданту, чине те је све, све .могуће! За пробој тако тешког непријатељског фронта, један францускп ратни лописник, назвао је Војводу Степу: гвозденим човеком .... Онако, као што је Војвода Степа командовао од најмањих до највећих војних јединица, тако је поступно добивао и све официрске чинове. Први најмањи (најмлађи) официрски чин, и иоследњи највећи —(најстарији) војводски, добио јеу рат.у, на бојноме пољу. За потпоручника добио је, као питомац Војне Академије, 10. децембра 1876. године; за поручника 20. октобра 1882. године; за капетана II класе 22. фебруара 1887. год.; за капетана I класе 1. јтуара 1891. год., за мајора 26. априла 1893. год., за потпуковника 29. апрпла 1897. године; за пуковпика 6 априла.l9ol. године; за ђенерала 29 јуна 1907. годинс н за Војводу 20. августа 1914. годпне, после Битке на Церу. За његову дугогодишњу тачну, савесну и корисну службу у нашој војсци за време мира, као и за његово лично јунаштво, вешту и срећну комаиду у време рата Војвода Степа, одликован је свиманашим и многимстранимодличјима(ордснпма). Од наших одличја има: Сребрну медаљу за храброст од 1876. године; Златну медаљу за храброст. од 1878. године Таковски Крст IV. степена -1889. године; Таковски Крст 111 степена 1898. год., Таковски Крст II степена 1903. годнне; Бели Орао V степена 1897. год., Белп Орао IV степена 1904. Бели Орао 111 степена 1910. год., орден Св. Саве