Četiri bojne vojvode

42

класе 22. фебруара 1887; за капетана 1 класе 1. јануара 1891. годнне, за мајора 2. августа 1893. године, за пЦгпуковника 22. фебруара 1897., за пуковника 6. маја 1901., за ђенерала 20. октобра 1912. године,' после Кумановске Битке, и за Војводу 4. децембра 1914. године, за заслуге за добивену Колубарску Битку, после које је Србија очишћена од Аустријанаца. Војвода Мишић је све официрске чинове заслужено добио, а први најмањи и последња два највећа, добио је на бојноме пољу. Војвода Мишић, бивао је поступно на свима 'важнијим положајима у. нашој војсци. На свима псиожајима својом великом спремом, вредноћом и лепим опхођењем, био је диван пример И млађим и старијим од себе. Био је на овим положајима: командант батаљона, командант пука, Краљев ађутант, командант пешад. брпгаде, професор Стратегије на Вишем Курсу Војне Академије, начелник оперативног одељења (где се израђују планови за битке, и које управља борбама), командант дивизијске области, помоћник начелника Главног Ђенералштаба ; командант I Армије и начелник Штаба Врховне Команде. То су све положаји на које могу доспети само најбољи и најсрећнији војници. А Војвода Мишић био је у нашој војсци и једно и друго. Војвода Мишић, учествовао је у свима ратовима, које је Србија водила од 1876., па до свршетка Европског Рата 1918. године. 1876. као командант колубарског батаљона Ваљевске Бригаде, 6 јула у борби код Раковице у Бугарској; у борбп код села Плавнице код Зајечара; у борби на Јанковој Клисури, и у борби на Шиљеговцу са сво-