Četiri bojne vojvode

44

дана очисти Србија од непријатеља. После те биткс, он јс добио чпн Војводе (4. децембра 1914. године). Војвода Мишић и пре ове битке важио је као спреман и вешт војсковођа, а овом битком задобио је глас великог војсковође, јер: „Војвода ААишић на Руднику није прославио само себе, већ свенас цео Српски Род“. После пропастп наше, у јесен 1915. године, Војвода Мишић, био је неко времс на одмору. А када се, у јесен 1916. године, наша војска спремала, за напад на непријатеља, у правцу ка Битољу и ПриШпу, Врховна Команда поново постави. Војводу Мишића за команданта I Армије': „Који је поведг у бој са оном умешношћу и жестином, како само он умеђаше. Резултат тих бојева био је ослобођење Битоља и једнога дела наше Отаџбине, што утврди наду и уверење код свију нас, да ћемо ускоро ослободити целу Срдији и ујединити наш народ". На томе положају остао је све. до 1. јула 1918. године, када је поверењем Врховнога Команданта Краљевића Александра, наименован за начелпике Штаба Врховне Командс. На овоме је положају неуморно радио па изради нападног плана на непрпјатеља, и другим припремама за ослобођење Отаџбине. И, када је зато све припремљено било што треба, Врховни Командант свих наших Армија, Престолонаследник Александар, издао је наредбу, 1. септембра 1918. годпне, да наша јуначка војска пође на непријатеља и ослободи Отаџбину, коју је непријатељ трп године душмански упропашћавао. Тај поход је био тако силан, ударац на непријатеља толико снажан и страховит, да је за седамнаест дана уништена бугарска