Četiri bojne vojvode

50

K'o да си свој позив још унапред снив’о: Ђачић из маленог села Струганика, Ти си, још дететом, видно показив’о Сву ширину душе будућег војника ! Сав твој живот славни о, дични покојни ! Беху : битке, борба, атмосфера тмурна. Историја твоја, о, Војводо бојни, То је цела наша историја бурна ! Сувобор и Рудник у њој заблисташе С победничким блеском и с безброј трофеја Кајмакчалан тврди круна славе наше ! И Ветерник кршни наша апогеја! Ал’ не само војник што си крвцу лио И Војвода слављен, што ћеш живет’ довек, Ти си нешто више, нешто лепше био: Једна светла душа, један узор човек! Ти иикад, на земљи, богатство не виде Ал’ судбине пути том су, можда, криви. Поштење с богаством врло ретко иде! Благо сиромаху који вечно живи! Раширених руку, покојници давни, Сад чекају на те, на вратима гроба : Бинички и Ђуро Хорватовић славни, Киријев и Катић и Путника оба ! Пођи ! .. : Кад се, најзад, разиђемо тако На твом гробу неће никог бити више, По њему ће само падати полако Јануарски хладни снегови и кише... Ал’, кад време дође, и зима пролети И птичице, с песмом, весело закруже, Донесите, децо, на гроб овај свети Босиљак, поменак, каранфил и руже