Čovek i inventivni život

14 Божидар П. М. Ћурчић

равницом прекриљеном људском радиношћу протиче моћна и широка река. Свему томе што је ту окупљено, она је узрок: и бродовима који по њој плове, и творницама које снадбева својом снагом и чије производе разноси, и стовариштима која се нижу дуж њених обала, и мостовима који је опкорачују, итд. Све је ту ње ради и од ње. Та река, то је првобитна појава која даје живот томе крају, као што је протицање материје и енергије моћна река којој је све подређено у организмовом функционисању "

О Ивану Ђаји, нестору српске и светске физиологије, изрекли су свој компентентан суд и угледници Српске и Француске академије наука његовим избором у своје редове. Мање је, по свој прилици познато, бар широј јавности, упорно настојање Ивана Ђаје за одгонетањем комплексног функцијског сплета у природи уопште. Бавећи се научним радом из области физиологије, биолошке дисциплине која синтетише сва знања науке о животу, академик Ђаја је настојао да презентује и адекватна филозофска тумачења о природи науке, њеним основама, критеријумима, принципима и путевима развоја. Већ почетком тридесетих година овога века, Ђаја је изнео своје филозофске погледе о науци и вредности знања у књизи : “Трагом живота и науке“. У овој публикацији, ЂЊаја се бави проблемима теоријске биологије, који су и данас актуелни, а то су пре свега, везе и разлике које постоје између живог и неживог света. Потом, посебно расправља о научној истини, степену научне објективности, о научним критеријумима као и о односу вере и науке. Према овом великану у области физиологије, свет науке поседује своје посебне законитости, а о вредности добијених резултата могу да процењују искључиво они који се баве истраживачким радом у датој области. Академик Ђаја је своја филозофска размишљања из области биологије, поред већ споменуте књиге, објавио у више публикација: "Од живота до цивилизације" (Београд, 1933); “Низ воду“ (Београд, 1938), “Дубровачки разговори“, док је у рукопису остало његово дело “Откриће света“. Међутим, круну његовог филозофског опуса представља управо монографија "1' Ноте еп а ме шуепиуе" (Човеки инвентивни живот) коју је написао у својим зрелим годинама, а која је