Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 19

ПРЕДГОВОР АУТОРА

Ове странице је написао физиолог. Оне се не односе на његов истраживачки рад као експериментатора, него из тога рада проистичу и у томе раду налазе своју потврду.

Сазнати како функционише живи организам, покушати да се продре у механизам тог функционисања и из тога извести законе, ето у чему се данас огледа проницљивост физиолога.

У њиховим истраживањима они се не узнемиравају нарочито питањем порекла те целокупне јединствене механике коју они износе на светлост дана. Међутим сви ови предмети физиолошких и биохемијских проучавања морају имати извесно порекло. Они су морали бити остварени први пут, на један или други начин, у прошлости живога света.

Проблем порекла живих бића тиче се њиховог хемијског састава и њиховог физиолошког функционисања, исто тако као и њихове анатомске грађе. И ако узмемо у обзир само последњи од тих видова у класичним теоријама о постанку живога света, то значи да су морфолошка сазнања претходила биохемијским и физиолошким сазнањима. С друге стране механика живота, једва наслућена, показала се тако сложена да би било сујетно захтевати већ сад да се на основу тога објасни њено порекло.

Тако, на пример, напори многих истраживача биће без сумње још неопходни да би се упознао у потпуности механизам мишићног грчења произведеног нервним инфлуксом!. Према ономе што ми данас знамо о томе, тај механизам је веома сложен, он користи многе физичко-хемијске феномене једним истанчаним техницизмом, бескрајно

изнад техницизма наших физичких мотора.

! Нервни инфлукс – путеви простирања нервног импулса, одн. пренос процеса деполаризације дуж живчаног или мишићног влакна зове се живчани или мишићни инфлуке. — Прим. прев.