Čovek i inventivni život

28 __ Божидар П.М. Ћурчић

Вероватно је да ће механистичка теорија остати хипотетична у неким областима живота. Да нечег материјалног има У основи сваке психолошке појаве, мисли, воље, тврђење је које нам се чини логичним, а у исти мах и једна дедукција, која нам се чини мало подобна за проверавање. Међутим, ми не знамо шта нам будућност у том погледу припрема. Зар већ не меримо електричне појаве које прате умни напор2 Још пре мало година могло би се веровати да би такве хипотезе о произвођењу извесне специфичне хемијске супстанце, као крајњем исходу нервног инфлукса у инервисаном органу, остале још дуго времена без експерименталног проверавања. Међутим те супстанце су данас познате, издвојене: то су ацетилхолин за парасимпатични нервни систем и адреналин за симпатични систем. Кад под дејством надраживања нерва вагуса срце једне жабе успори свој рад, перфузиона течност је стекла способност да успори рад срца друге жабе потпуно као и надраживањем нерва вагуса ове друге жабе, што је условљено појавом једне супстанце, ацетилхолина, чијим посредством се врши нервни надражај.

Исто тако могло би се веровати, не тако давно, да би било само материјалистичко маштање тврђење да се у основи наших нагона, нашег карактера, чак наше моралности, морају налазити хемијске супстанце које круже у нашим венама. Ствар није више невероватна данас кад знамо да се матерински нагон код животиња, на пример, буди и одржава путем унутрашњих лучења, хормона, који више нису хипотетичне супстанце, него познате хемијске супстанце, издвојене, које чак добијамо хемијском синтезом, Тако није повређена истина, него су повређена наша осећања, у шали: да ће се једног дана морал продавати у прашку!

Једна од последњих тековина на овоме путу односи се на наслеђе. То тајанствено преношење особина са родитеља на њихову децу, које се, својом ћудљивом природом, противи сваком правилу, врши се стварно према законима рачуна вероватноће који се односе на материјалне честице, преносиоце наследних особина, смештене у хромозомима ћелијског једра, које су видљиве и којима се чак могу одредити узајамни положаји.

Упадљиво је то обележје скорашњег развитка природних наука да су оне превазишле и најсмелије наде које смо себи допуштали у