Čovek i inventivni život

30 Божидар П. М. Ћурчић

ПОГЛАВЉЕ ДРУГО

РАЗЛИКЕ У ЈЕЗИКУ КОЈИ СЕ КОРИСТИ У НАУКАМА О ЖИВОТУ И У СВИМ ДРУГИМ НАУКАМА О ПРИРОДИ. ПОСЕБАН КАРАКТЕР БИОЛОШКИХ ПОЈАВА. — СУКОБ ИЗМЕЂУ ЖИВОТА И ФИЗИЧКОГ СВЕТА. — ИСТОРИЈА УГЉЕНИКА.

Чудна је ствар, што се унутрашње и битне особине живота више разлажу у механизме, утолико се живот више одваја од неорганске природе. Можда ће се чинити парадоксалним ако се тврди да је управо то оно што нам је откривено о његовој физичко-хемијској природи и што јасно истиче колико се живот разликује од свега онога што познајемо у физичком свету. Ако би живот био последица неког посебног праузрока, као што се то некад веровало, питање постојања живога света припадало би општем питању о првом пореклу ствари у природи. Али данас кад прихватамо да живот проистиче, као сваки механизам, из споја елемената физичкога света, ми се налазимо пред једним проблемом који живот чини тајанственијим него онда кад нам његова механичка природа није била позната: то је проблем порекла механизама и структура које откривамо. Анализујући живот и сводећи га на скуп усаглашених механизама, који сви потичу од хемије и од физике, указује нам се јасно да тиме нисмо успели да ставимо живот у ток универзалног механичког детерминизма; јер је још потребно да доспемо у стање да замислимо живи свет како настаје из саме игре елемената неорганског света. И управо оно што знамо о овоме физичком свету јесте оно што нас у томе спречава.

И једино на основу језика којим се служи физиологија увиђамо дубоку разлику између механике живих бића и механике неживе природе. У физиологији, исто тако као и у анатомији, тражи се за сваку ствар разлог њеног постојања, њена корисна улога, то јест известан дубљи смисао него што је феномен сам за себе. Друкчије речено, целокупном

животном механиком господаре начела која су прогнана из наука о природи осим из науке о животу.