Čovek i inventivni život

о ~)

Божидар П, М. Ћурчић

У физиологији имамо једино тешкоћу избора да бисмо дали пример овог посебног својства биолошких остварења. Али ево управо у тренутку док пишем ове редове на селу, сасвим близу мене једно јаре док сиса млеко своје мајке, спустило се на колена за овај посао задајући снажне ударце главом у виме. Те млечне жлезде код сисара имају одређену улогу, која се састоји у томе да својим лучењем хране младог сисара, и њихова појава мора бити у вези с том улогом. Оне су неопходне животу; састав млека чудесно одговара потребама сваке врсте, он даје пуну меру брзини растења младога сисара. Уз то, млечно лучење се појављује у повољном тренутку, да би усахло чим више није од користи. Приметимо да није у питању само филтрација једне течности, јер се ниједан од карактеристичних елемената млека не налази у крви, и млечна жлезда их производи на рачун материја које она црпе из крви. Не може се дакле рећи да је, при дојењу, у питању просто прилагођавање једном раније постојећем стању ствари, и са тог гледишта постоји дубока разлика између млечног лучења и воде неког потока који напаја стадо.

Истина је да млеко не задовољава потребе младога сисара у погледу једног састојка, гвожђа. Али тај недостатак је надокнађен једном мером предострожности: приликом рођења сисар доноси, у својој јетри и у својој слезини, знатне залихе овог метала, који је он одузео организму своје мајке, који одузима чак и кад га она нема у изобиљу, што му допушта да задовољи потребе ставарања његове сопствене крви све до тренутка слободне исхране.

Узели смо случај млечног лучења, један пример међу толиким другим колико има и чињеница проучаваних у физиологији. Могли бисмо подсетити на све оно што претходи овој жлезданој функцији: припремање материчне мукозе за смештање оплођеног јајета, анатомски односи који се успостављају између мајке и фетуса у циљу осигуравања његове исхране, затим појава хормона хипофизе тачно у тренутку повољном за избацивање плода и за успостављање лучења млека. Затим бисмо се могли вратити инстинктима који су довели до спаривања родитеља, и до узајамног анатомског прилагођавања полних органа ... Колико изума, колико механизама који су сви управљени ка једном једином циљу!