Čudan svet : roman

ПРЕДГОВОР

зао са природом. И најзад зато у овом роману, и у осталим Игњатовићевим романима нема нич драматичног поред свих пропадања људи, ум ства и одлажења на робију: јер да ситуације 6 драматичне, потребно је да има унутрашњег су ба. Пошто за Игњатовића не постоји ишта др сем онога што је видљиво и чујно конкретно, ње ви сукоби могу да буду врло занимљиви и ж али не и дубље драматични; и о личностима и су рима о којима прича ми знамо и осетимо с онолико колико је испричао.

Из таквог начина гледања у стварност, темперамента Игњатовићевог, из његовог ст према животу, произашао је и његов стил, на на који је изразио своју стварност. И овај ро изведен је оним његовим стилом који је квали кован као рђав, а Игњатовић је избациван из р стилиста. Међутим, када је реч о изразу треба д јити знање језика, окретно руковање њиме, и израз. Игњатовић није знао језик, и није имао с сао за заокругљено, глатко и течно изражава Није био мислилац, коме би изражај служио развијање какве мисли, нити естет који има ћање гипкости фразе. Његова фраза је неуглађ кратка, често телеграфско констатовање, п језичних грешака; скуп таквих фраза, невешто везаних, изведе неуглађене одељке, без течно Обично се именом стилисте бележи писац са уг ђеном, фином, музикалном реченицом. Али на вом месту стилист је онај који има особени на казивања, своју индивидуалност израза, и који спева да своју визију изведе тим својим израз Игњатовићев стил је производ његових уметн ких снага и слабости. Његова реченица каз обично једну визуелну представу, спонтано и ректно. Игњатовић гледа положаје и покрете с јих личности, и чује њихов говор. И пошто н визију целог живота, него само момента, а у види мноштво појединости и осећа брзину кр ња доживљаја, слике се у његовој замисли ређ