Čudan svet : roman

18 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

у себи да се највећма Пушибрка треба држати, буди рад кнежевине, буди рад Младенове женидбе.

Сад устаде, ником ништа не говори, но иде управо Стојку Пушибрку. Ту ће сад бити договарања, тајних разговора.

Оставимо их, да видимо шта други раде.

Ђока Гроздић много је већ од свог имања прохарчио, па га жена због тога напаствује. Падне му једаред на памет та мисао, да се и он мало опорави, и то са каквим наследством. Шта је лакше, него тражити и наћи какву титулу на наследија! Има ли сељака који држи да нема право на какво такво наследијег Само кад почне ређати своју родбину по оцу и матери, одмах ће наћи какво отето добро, па процес не фали. Тако Гроздић стаде ређати пред женом умрлу своју родбину, и наишао је на једно наследије, где му је и сама жена сасвим уверена да се мора добити, зато се са Ђоком у том потраживању сугласи — ретка ствар код његове жене Руже. Сад Гроздић закључи да се са паметним људима о том поразговори, па онда у име божије да тражи. Коме ће ићи првом на световање, него Петру Кресовићу, који свашта зна; но не сме га к себи дозивати, јер га Ружа не трпи, нити може Ђока у својој кући са Кресовићем пити, а богме у тако важној ствари дивана без пића нема.

Оде Кресовићу. Тек што до Петрових врата, а ето Петра из врата.

— Баш добро, Петре, што сам те нашао. Хајд' са мном сад у велики бирцуз, имам нешто велико с тобом да говорим.

— Шта ће то бити» — запита Кресовић.

— Сад ти нећу ништ' о томе говорити, чекај док тамо дођемо „па ћу ти све уцело приповедити.

Дођу у велики бирцуз. Баш канда су у боб врачали, нема ту никог осим бирташице, која у кујни пере.

— Баш добро, сами смо. Дед, Драга, дај две холбе пива.

|