Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 19

_ — Чујете, баћа-Ђоко, платите најпре оне четири, што сте дужни.

— Па не четири, него шест, онда четири и сад две, фала Богу, још нисам заборавио, а фала Богу, имам откуд и платити, ево ти воринтаче, па одби, па онда иди опет гледај твој посао, хоћу са Петром нешто да се разговарам.

— Браним ја, разговарајте се, шта год хоћете! Оде Драга, донесе им пива, изиђе напоље, а врата за собом затвори. Драга је још млада, окретна жена, удовицом узео је садашњи муж, Јова Свирчевић; првог мужа лопови су убили. О њој се свашта којешта говори, јер најрадије к њој у бирцуз људи долазе; али на коју бирташицу не вичу! И то ко виче, само оне жене којих мужеви у бирцуз долазе, а по томе може она бити сасвим невина женска, што и сам Ђока Гроздић држи.

Гроздић је зато дао пива донети, а не вина, јер, прво, сад скоро свака кућа вина има, а друго, када се о важној ствари дивани, свечаније је пиво пити.

Гроздић седне у чело, јер он плаћа, кратка лулица у зубима, па пуши, главу је наслонио на левицу а десном држи холбу, Петар пену с чаше раздувљује.

— Е да смо здрави, Петре!

Куцну се и попију.

— Е сад ћу ти, Петре, нешто казати, да видим шта ћеш ти на то рећи. Ти знаш, да сам имао једну тетку, та се удала, и нешто је из куће изнела; умре јој први муж, Јова Рашић, а она пође опет за Гавру Волара, па није ни од једног деце имала, а остало јој од другог два вртаља земље и сва кућа са марвом, јер је и други пре две године умро, а она лане, па је сад у кући Стева Пецкошић, — та ти све знаш, па је л' сад право да то туђ човек ужива»