Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 48

никог осим јединице кћери, Јелке. У кући му је све тако у реду, да ни Дерентовљевом не уступа.

Кћи Јелка Пушибркова такова је девојка, да јој у целоме селу пара нема; бар тако држе сви момци сеоски. Али и јесте била Јелка девојка! Нит малена, нит превелика, зуби бели као низ бисера, коса — две шаке црне свиле, лице зејтињастоцрнпурасто, али није се фарбала, и Бож' сачувај да је отац фарбу видео; али и Јелка право има што се не бели; јер баш са тим њеним црнпурастим лицем лепша је нег све на свету друге које се беле. Па још оне њене густе састављене обрве, да их молер лепше намоловати не може, па још оне њене као криоца спуштене трепавице — све је то Јелки такову дражест дало, да не само што се сваком сеоском момку допадала, но допадала се и морала се допасти свакој господи. Хаљине су њеној лепоти одговарале, шлингованих сукања имала је ваздан, имала је лепих горњих хаљина, али што је најглавније било, ни у највећем послу није траљава ишла. Многе њене другарице су јој завиделе и подсмејавале су јој се што није бела, увек су Це именовали: црна Јулка, та гарава, Циганка, — али бадава, кад се опет боље допадала, нег те исте малане.

Отац Стојко баш приправља се да иде некуд, али ето Саве Дерентовљевог.

— Добар дан, Стојко, куд си пошао2

— Мало у село, ал кад си ти дошао, онда нећу никуда; седи; јеси ли за ручком» Хоћеш ли ракије ил вина

— Управо нисам ни за чим, већ сам поручао, ал кад је тако, оно пре ћу чашу вина.

— Девојко, донеси вина, и сам сам већ поручао, ал опет неће шкодити.

Тек што су се наместили, али Јелка је већ. ту с вином. Сава мери је оком, па глади брк. Девојка изађе.

— Ма познајем твоју Јелку, ал' сад сам је тек управо измерио. Јест, брате, ваљано чељаде, ту замерке нема; нешто је на тебе, а нешто има од