Čudan svet : roman

50 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

ком се не опрашта, па му исти сродник био. Казнио је такође крадљивце; пијанице, који по сокаку свет узнемиравају, затварао је; момке, па и женскадију, који су скаредне песме певали, казнио је; особито пак није трпео врачаре, и које под видом лечења отровне ствари дају, и свет трују и сакате; овакове је одмах власти предавао. Сви су казали: то је кнез! Такав кнез нама ваља! Па да видите како је сад Глиша Чепркало нос скуњио, кад већ није више кнез, нема више да главу горе држи, већ је оборио, па ходи канда конштак има; а пре није знао како ће поносито ногу дизати. Био је поред Дерентовљевог постидан, нит га ико гледао, па тако повукао се, да се већ више на дивану није ни показивао.

Једаред већ стигне и попис за регрутовање. Ту сад има више синова од добрих газда који ће заглибати, јер је на њих ред. Сад се тек Дерентов-“ љевом пуши глава. Не би рад цара преварити, а не би опет рад три хиљаде форинти платити. Сава је мудар човек, зна и читати, па узме у руке календар, да види када ће бити визитација. Прегледа листове, и види да има донде још неколико недеља, али доћиће и то. Једнако премеће календар, и забринут чита пословице и загонетке, не би ли какву мудрост оданде исцрпео; но све бадава, нема ту ништа о регрутанију, но хоће ли, неће ли, мора се на Кресовића обратити. То је, истина, мрзело Саву, јер је Кресовић „хирош", па ће желети да му Сава у нечем повлађује, а то опет није рад; али бадава, сад се мора, јер је Кресавић у том највештији. Дакле, закључи да се са Кресовићем о том разговори.

Зове Кресовића. Кресовић је у свако доба готов. кад га кнез позове, па малочас ето га.

— Ето ме, баћа-Саво, хоћу да кажем: господару кнеже; шта си ме добро звао»

— Звао сам те да те нешто питам. Теби су познате војничке ствари; — та знаш, хоћу да говорим о регрутацији. Дошао је већ попис, биће ско-