Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 51

рои визитација, па шта мислиш, би л' се могао мој Младен ослободити» — Ал право да ти кажем, ја цара нећу да преварим, него ако може бити по реду, на поштен начин, па ма ме нешто и коштало.

— Право да ти кажем, баћа-Саво, тешко је, истина, ал зато опет може бити. Тешко је, јер је твој Младен здрав, прсат момак, нит има пачије ноге; па ће га доктор и официр одма' задржати; но има ту друге помоћи, само те питам: хоћеш ли ме издати»

— Само нек је поштено, па није те брига.

— Знаш, ја то са нашим домином натарошом изређујем, ал то нико не зна како, само ти кажем да није непоштено; само начинимо од здравог момка у онај пар да је болестан, ал' и то стаје до сто, двеста, па и триста форинти; но и то је боље платити нег три хиљаде.

— Та додуше доктор је царски човек, па кад он каже да момак не ваља, онда је тако, а други нико није крив, ако каже да је здрав, не кошта ништа, па шта ћемо онда

— Зато треба тај новац, једно за молбеницу, друго пак, и то највише, доктору и домину, па ће бити од здравога болестан.

— Е, мој Петре, стари сам ја курјак, знам ја већ те феле. То није ништ', до једне варанције, 'де би' и ја могао зло проћи са подмићивањем. Ја сам мислио да ти што паметније знаш. Као стари војник, то знам и ја, платим већој власти, па та после и доктора обрлати; но ја то нећу; то ћу ја мудруји бити, па ћу да платим све, а нећу да подмићујем. — Дакле нећеш друкчије

— Нећу, шта би' се каљао, кад знам колико и то кошта; и ту трошковима ни краја ни конца, па сам довека натарошу обвезан. — Нећу — нећу! Знам ја, шта ћу радити.

— Кад је тако, ја немам више посла, но молим те само: што чуо — не чуо! — Е збогом, дакле, господар-кнеже, и баћа-Саво!

4