Čudan svet : roman

М Б. МИЉКОВИЋ

Тачно пре шездесет година излазио је у Даници 1868. и 1869.) овај први наш реалистички роман из сеоског живота. Готово сва наша приповедна књижевност дотле и тада прича наивно-фантастички и реторски о прошлости и историским личностима, или распреда какав банално-сентиментални доживљај. После Стерије Игњатовић је први у нас који је умео и хтео да право и мирно гледа око себе, и да са уживањем слика живот обичног човека. И дуго после њега код нас се почешће наивно доказује: да ми немамо много романа, нити добрих, што нам живот није развијени сложен колико у културнијим срединама. Игњатовић је осећао, и тврдио, да је свуда по животу материал за уметника. Где год су људи укрстили своје односе, живот је компликован, на свој начин. Компликованост зависи од самог уметника, од његових моћи да се разазна у многобројности узрока, од његових способности да се уживљује у туђе животе, и да из тога створи своју визију. За романописца уметника сви су људи јунаци, из свих њих и са свима њима он може да испреда животни роман. Социално или историски крупне личности повлаче, својим успехом или својом пропашћу, више видљивих последица. Али уметнику сви могу да служе као уметнички материал, као што су у Толстојевом Рату и Миру и Наполеон и Платон Каратајев на истој висини као уметников материал. И Јаков Игњатовић је хтео да изведе једну широку епопеју најпростијег човека. Овај свој ЏЧудан свет почиње чуђењем што сви пишу о царевима и краљевима и другим величинама, а о сељаку ништа. „ИМ сами списатељи пишу једнако о грофовима, баронима, госпођама, фрајлама, а 0 сељаку и за сељака ништа“. Занесен својим осећањем тог простог живота продужује: „А колики је велики жив свет у сељаку скривен! Колико туге и јада, радости и весеља у сељачком животу има!“ Замишљао је да изведе пуно таквих приповести из

"сељаковог живота. Доцније, у Стражилову, 1885.,