Cvijićeva knjiga

М Б. МИЛОЈЕВИЋ

и чешког университета у Прагу. Географска друштва у Паризу, Лондону и Њујорку додељивала су му своја највећа одликовања, своје најређе медаље, за успехе у научном раду. Географска друштва у Петрограду, Варшави и Прагу, у Нешателу и Женеви, у Лондону, у Амстердаму, у Берлину, Бечу и Минхену, у Будимпешти и Букурешту изабрала су га за свога почасног или дописног члана. Цвијић је био члан академије наука у Прагу и Загребу. У нашој академији био је председник неколико последњих година. 1924. године издан је Зборник радова посвећен Јовану Швијићу. Најугледнији научни радници из Сједињених Држава, из Француске, Италије, Немачке и Аустрије, из Чехословачке, Пољске и Русије, као и Цвијићеви пријатељи и ранији ученици из наше земље, објавили су значајне прилоге у овом Зборнику. Тиме су и пред научном јавношћу хтели показати колики значај придају Цвијићевом раду. „Цвијићев свечани Зборник“, пише др. Јиржи Данеш, професор географије на чешком университету у Прагу, „спада међу најугледније зборнике те врсте, и биће не само украс стручних библиотека, већ и збирка драгоценог материјала за раднике у најразноврснијим гранама географије“.

Радећи на Великој Школи, Цвијић се почео бавити кршем, о коме је био добио дубоке утиске још у своме детињству у Јадру. Крш Источне Србије, Преконошка Пећина и Кучај привлаче његову пажњу. Али га испитивања ових крајева наводе да своје студије у истом правцу и прошири, и да, путујући по динарском карсту и проучавајући светску литературу о томе предмету, изради у Бечу, у географској школи Албрехта Пенка, дело о карсту у опште, — „заставничко дело“, по речима енглеског научника Арчибалда Гикиа. Ово је дело донело нова и коначна решења за нека основна питања о карсту, и свога аутора учинило познатим у светској науци. Поставши у пролеће 1893. године професором Велике Школе и основавши Географски Институт, Цвијић је наставио бавити са карстом Источне Ср-