Cvijićeva knjiga

102 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

у млаке и лаке магле И чај, шумадиски предео, затворено плавог тона, добија у јесен изглед развучен и нејасан, без оштрих линија: облици земљишта као да на ивицама ишчезну и губе се у сивкастој магли. Али у почетку и на крају зиме, каткад још и у јесен, дувг хладна и сува. често ледено хладна кошава, огромном силином, са ударцима на махове, више дана, чак једну, две и три седмице, доноси ведрину, сувоту и хладноћу; чини велику штету вегетацији, нарочито воћкама. Овај ветар је тип ваздушних струја које падају са карпатско-балканског лука. Мако најјача у северној Шумадији, кошава се осећа и на Југу све до Ниша; не иде даље од Новога Сада, а не допире до Шапца; особито је јака у Пожаревцу и у пределу, који је на Западу од Ђердапа.

Подједнако фаворизирана земљиштем, састављеним од растреситог материјала, и климом, повољном за вегетацију, Шумадија је била до прве трећине ХЛХ века највећим делом покривена шумама, највише храстовим. Између пространих пошумљених површина било је овде-онде пропланка. Према путописима и другим документима, овакав нзглед је Шумадија поуздано имала од почетка ХМ века. Најниже шумадиске површи и често баровита долинска дна били су исто тако покривени шумама, шибљем и жбуњем, и све је то било испреплетано биљкама пузавицама. Овај тип густе и каткад загушљиве вегетације, местимично непроходне, зове се луг. Земљиште покривено луговима било је површина где је трулила шума и њено лишће, и где се услед тога образовао дебео слој хумуса. Села и вароши, обоје у осталом тада ретки и с мало становништва, били су размештени далеко једни од других по пропланцима и по искрченом земљишту. Најстарија од данашњих села постала су махом на странама долина и на површима, много ређе по дну долина. Разређено становништво живело је више од сточарства но од земљорадње. Велике храстове и букове шуме биле