Cvijićeva knjiga

ЦЕНТРАЛНА БАЛКАНСКА ОБЛАСТ 119

Утврђен је значај појединих делова моравсковардарске удољине и нарочито велика важност прешевског развођа између Мораве и Вардара. Централна област Балканскога Полуострва мора лежати око средине ове удољине и захватати њене пластичке и комуникационе чворове, нарочито прешевско развође. Такве особине има у ширем смислу област од таорског теснаца, који на Југу затвара скопску котлину, до Ниша на Северу; она на Истоку захвата Овче Поље и Софију, а на Западу Косово до Митровице. Центар је те централне области Скопље. Међу областима Полуострва она је по плодности средње врсте. Поред централног положаја на вардарско-моравској комуникацији и довољне плодности, она има и све остале особине, које су горе као услови за централну област Полуострва постављени. С тога гледишта вреди испитати поједине делове њене и тако изнети све згодне особине целе области; том методом ћемо у овој пространој деншралној области издвојити ужу, најповољнију, коју ћемо назвати балканским језгром.

Северни део централне области су Ниш и нишка котлина. Они имају велики значај као бифуркациона тачка моравско-вардарске и нишавско-маричке комуникације; даље се од Ниша према ЈЗ. одвајају топличко-косовске комуникације, које, истина, сада услед познатих политичких и социјалних прилика на Косову и даље, немају великог значаја, али су га у ранијим временима имале и јамачно ће га опет имати. Тиме су обележене добре стране нишке котлине. Али она није језгро централне области; оно мора бити јужније, јер су ти делови ближи обема морима, нарочито оним двема важним тачкама у облику Полуострва: медовској прегибли и солунскоорфанској разуђености, према којима се мора и даље кретати као што се у главноме и кретао животни пулс Балканскога Полуострва. Још је већа тешкоћа због које Ниш не може бити језгро централне области то, што не влада развођем између Мораве и Вардара, не припада му та пластички најважнија