Cvijićeva knjiga

ЈОВАН ЦВИЈИЋ ХУП

је он често показивао у односу према својим ученицима и сарадницима, била је само последица те његове непоколебљивости и чврстине у испуњавању узвишеног животног задатка: солидног научног рада.и истинског дизања наше науке и морала.

| Даље је Цвијић имао изванредно фино, оштро осећање у оцењивању вредности и карактера људског, и био је у том погледу, као и у свима другим приликама и односима према људима, веома непристрасан и правичан. Људи лабавог или сумњивог морала нису могли бити са њим у добрим односима. — Веома је драгоцена особина Цвијићева била потпуно владање собом, савлађивање својих осећања и у приликама у којима наши људи обично не умеју да одрже потребну хладнокрвност и прибраност. Ја сам небројено пута имао прилике видети да Цвијић, изазван нечијим испадом или грубом погрешком, одвратном лажи и сличним, сав поцрвени од љутине и очевидно је готов да плане, али се за тренутак промени, и на његову лицу се појави лак осмејак, а из уста се чује некад, истина, и енергична реч, али увек изговорена одмереним, спокојним тоном, који је очевидно изражавао самопоуздање, висину и надмашност његова великог духа према ништавилу и ситничарству обичних

људи. И у тренуцима смртне опасности — као што је био случај у Гацку, кад су поред нас пролетала намерно управљена аустриска танад — Цвијић је

умео очувати то своје потпуно владање собом. Ове три последње особине Цвијићева духа биле су узрок да су многи (па у ранијим годинама чак и ми) мислили о њему да је човек сурови неосетљив. Али је то, као што се из напред реченог види, била само спољашња кора, испод које је било језгро пуно благости, нежности и љубави. А та тврда кора је ипак била веома потребна и корисна, јер без ње, поводећи се за својом иначе у суштини меком природом, Цвијић не би могао савладати све оне тешкоће и опасности које је савладао, и створити велика дела која је створио.

2