Cvijićeva knjiga

ХХ ЈОВАН ЕРДЕЉАНОВИЋ

оставити, и који ће тек наше далеке генерације умети достојно да цене!“

Кога бисмо могли означити као првог претходника нашем великом Цвијићу у погледу проучавања нашег народа» Никога другог до исто тако знаменитог Вука Караџића. Као што се зна, Вук је и сам вршио проучавања у нашем народу прикупљајући податке о његову животу, обичајима и особинама. Он је то чинио у скромном обиму, колико су му допуштале прилике и други послови, које је он тада сматрао за главније, али је све то чинио врло лепо и узорно. Осим тога је он потстицао и друге људе да прикупљају грађу из народа, те је његову примеру следовало неколико савремених и доцнијих трудбеника, који су, колико су знали и умели, подражавали Вуку и износили из народа грађу и опажања. Али је све то било веома мало, без система и без научне основе. — Са појавом Јована Цвијића, испитивачки рад у народу развија се у нарочитом правцу у великолепни систем: израђује се план, који прихвата и у сваком погледу обилато помаже Академија Наука, а Јован Цвијић, даровити и пун искуства покретач и вођа, окупља на његову остварењу велики број добро упућених сарадника. Он ствара своју школу: расадник науке и испитивачког рада у народу.

Можда није само обичан случај што су два прва великана на пољу проучавања нашег народа рођени у Подрињу (Вук у Тршићу код Лознице, а Цвијић у самој Лозници), и што су обојица пореклом не само из Херцеговине, него шта више из истог њеног племена, из Дробњака. За Вука Караџића је већ довољно познато да му је отац био дошао у Тршић из дробњачког села Петњице (где и сад има доста Караџића), а Цвијић је сам причао, да је његов прадед, Цвијо Спасојевић, дугогодишњи хајдук и харамбаша, био пореклом из Дробњака,