Cvijićeva knjiga

ХХУШ ЈОВАН ЕРДЕЉАНОВИЋ

затим главне погледе и резултате до којих је већ био дошао тадашњим својим истраживањима. Ту су његова разматрања о културним појасима Балканског Полуострва, о врстама сеоских положаја и типова код нашег народа у вези с економским чиниоцима, о варошким типовима балканским, о врстама сточарства на Балканском Полуострву, 0 именима за насеља, и још особито о миграцијама и о пореклу становништва у западним и централним деловима нашег полуострва. — Ова расправа је готово у сваком погледу претходник доцнијег великог дела Цвијићева о Балканском Полуострву. У њој су делимично већ у велико разрађене, а делимично наговештене, све главније идеје, које су после добиле своју дефинитивну обраду и израз у томе другом великом делу.

Сви иоле главнији погледи и резултати које је Цвијић изнео у ова два своја велика рада, потпуно су нови и оригинални. Цвијић није имао у том погледу претходника. До ових погледа и идеја он је дошао поглавито на основи својих личних проматрања, а неким делом и на основи истраживања која су вршили његови ученици и сарадници, чији су радови већином штампани у Насељима и у Гласнику Географсог Друштва, а делом су јошу рукопису.

У тим делима (а делимично и у другим радовима) Цвијић је изложио ону своју генијално запажену географску поделу Балканског Полуострва на јегејску област и континентални блок, и затим поделу тога блока на три главне природне области: источну и балканску у правом смислу, централну или моравско-вардарску и пиндско- динарску (централна област с ужим целинама: моравском или Шумадијом, централном или Рашком и вардарском или Македонијом; а пиндско-динарска област са пиндском и динарском). Он је ту зналачки указао на све елементе и чиниоце геолошког, географског, климатског и економског карактера, којима се одликује свака од ових целина, а на многим другим местима и ових дела и других својих расправа по-