Cvijićeva knjiga

ЈОВАН ЦВИЈИЋ ХХХ

међу разних народности и између разних елемената истога народа, и за многе друге сличне процесе у животу и у судбини народној. Тај следећи случај је учинио да смо у Цвијићу добили проналазача многих значајних појава у животу и у стварању балканских народа, који без њега знатним делом не би били никад ни запажени, а делом би се за њих тек доцније сазнало. Из истог узрока смо у њему имали и творца многих веома духовитих идеја и комбинација којима се дивимо, и од којих ће многе тек у познијим нараштајима добити своју општу вредност и право признање.

Излажући свој живот великој и сталној погибли Цвијић је за време турске владе у току читавог низа година (почевши од 1898. год.) пропутовао и проучио велики део тадашње европске Турске. Резултате тих својих испитивања саопштио јеу читавом низу мањих радова и у своме монументалном делу Основе за Географију и Геологију Македоније пи Старе Србије (у три велике свеске). — Да није у своме животу ништа више урадио, довољан би био овај сјајни научнички подвиг његов, да му обесмрти име. На многим и многим странама овога великога дела износи нам Цвијић своја обилата и драгоцена опажања о нашем и о другим народима Балканског Полуострва. Та опажања су двоструко значајна: прво, што су сасвим нова и представљају знатним делом права открића о етничким приликама једнога дотле тако слабо познатог и погрешно описиваног света, а друго, што су то све опажања баш једнога тако одличног посматрача и знаоца.

Резултат су ових Цвијићевих истраживања и његова Лроматрања о етнографији македонских Словена. Значајна улога овога списа Цвијићева за објективну оцену и решавање т. зв. „македонског питања“ довољно је позната. У њему је Цвијић истакао гледиште да се Словени доњег Повардарја и даље до Струме или до Месте имају сматрати као засебна група Јужних Словена, која се у неким својим 0собинама више приближава Србима него Бугарима.