Cvijićeva knjiga

ГРАНИЦЕ И СКЛОП НАШЕ ЗЕМЉЕ 1

налне државе се могу везивати у веће интернационалне заједнице (на пример савезне европске државе). Али, да се то постигне, одсудно је питање граница. Државе морају бити тако ограничене да се не вређају њихова |национална осећања и не доводе у опасност њихови основни економски интереси. Пре ће се усталити добри суседски или пријатељски односи између двеју држава ако немају међусобних националних потраживања, па ма им границе не биле природне, него између двеју држава које имају таквих потраживања, нако би им границе биле врло знатне природне препреке. Ако има, дакле, да се бира између принципа природних и етнографских граница, онда треба први жртвовати другоме; али је- најбоље наћи таку граничну линију која задовољава оба принципа.

Док је ово начело чисто и јасно за компактне и несумњиве области једнога народа, врло га је тешко извести у такозваним прелазним областима, на граници два народа, у којима су они узајамно једни на друге утицали и стапали се. А баш кроз те спорне области, или на њиховим периферијама, треба повући државне границе. Нарочито на Париској Конференцији се утврдило да у Европи има много таквих прелазних области, са флотантним народним масама, без одређене националне свести: увек има по једна група која припада одређено једном или другом од народа који се споре, а између њих је највећа маса становништва која према приликама прелази једној или другој од оних група са одређеном националном свешћу. То је случај не само између нас и Бугара, већ на више места између Чеха и Пољака, између Словака и Малоруса, између Руса и Румуна (Бесарабија), између Словенаца и Немаца (Корушка). То је појмљиво између два словенска народа, чији су језици не само слични, већ на широким појасевима прелазе један у други; такве су и све остале њихове етнографске особине. Појмљиво је и између Руса и Румуна у Бесарабији, који су исте вере, и Румуни су у неким крајевима задо-