Da budemo zdravi

ДА БУДЕМО ЗДРАВИ

жимо лек у разних гатара или видарица. Бодест не треба крити, Никад нема срамоте у томе: бита бодестан. Еоји бодест крије, лека му није. Док се болест не позна, не може се ни дечити. Болест не може лечити онај, који се никад није спремао за лекарски посао. За сваки посао тражи се прави мајстор, па се и за дечење бодести мора звати истински мајстор. Кад нам се мотива у раду изрба и отупи, ми је носимо ковачу, да је окдепље. Ако нам се сдоми точак на кодима, ми га носимо кодару, да нам га оирави. Не носимо га гатарама и врачарама. Шта би нам и најпростаји човек рекао, кад бк нас видео да свој покварени сахат (часовник) не носимо на оправку мајстору, сајџији, него зовемо неЕу крезубу бабу, да му обаје воду или да му оврача, па да проради? Кад се поквари оаа тако сдожена машина, као што је наше тедо, ми не тражимо мајстора декара, који једини уме ту машину онравити, него иди оставимо болест, да се запусти и још развије; или сами петљамо нешто, те болест још вшпе иогоршамо, или