Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 10. Д.-Б. ИСТОЧНИК _ _ Бр. 1.

милоша иунака и памети негове и напредости негове неби кона ездио о десну страну оца нашега лазара тадаи видосава поскочи како иедна охола диевица удари сестру иелу руком уз образ на руци ти 3 златна прстена окрвави сестру иелу крв е поли нис прси ва та час славнн кнез лазар са двиема своима зетови пред двор коне свое доездише слуге лазару коне примише, исла крвава преддвор изиде милошу кона примаше убрусом лице своие сакриваше и милош иелу виће крваву и рече шчотие лице крваво она нему сказа право како е сестра убила и милош исрца уздахну и узе вука бранковића за руку далекога отведе и рече нему караи брате охолу диевицу да не туче зубима своега езика да неназива от земле главе хориатом и племенителе ер ти се кунем богом моиом ћуте тешком десницом моиом руком узети кад будемо на конма иездсћи те ћу те додавати за пас немило и недраго и тебе ћу учинити хоћу руком ћу те руци моиои испод кона додавати како вук вуку иане дае пак ћу с тобом ударити от камен и о землу како гладан орал жабом корначом моиом ћу те десницом отнести како хрт зеца пред ловци у град заручници твоиои или жива или мртав будеши и дароваћу те твоиои охолои диевици зашчо она учини моиу матер кобилом. нека свак знаде шчо учини обилић милош и нека свак знаде и види и чуе да от сада ниесам обилић веће кобилић и први диетић. до то се доба зовиаше милоит обилић а о тога доба кобилић п нему се име прећеде ере гсолико едпа риеч пз уста изговори се пли зла или добра та се хоће поминати и говорити ва веки како говорп оста мнлошева мати кобила. от тогп часа милош на вука лошу волу нмаше и како га пусти у своиу воиску милош отиде и виерно господина своега служаше, а вук бранкович отиде кнезу лажу износити скопом ће сву србску господу заклати. вук говори господине кнеже лазаре вас дркћем како прут мртви мезнои пробива шчосам чуо за милоша кобилића милош ће ти невиеру учинити каде с турскием црем станеш бои бити. кнез лазар говори мучи вуче кои ту лаж на милоша износи милош е мои шчит пернати у нега стои сва моиа снага и криепост милош хоће учинитн спомен на полу косову докле се зову распгочи именом ва виеки о лазаре како ти би томе пророк датие чути гадну милошеву неверу па тому збору шчо за тобом говори и булазни вук бранковпч лаживи тадаи поче госпоиа милица говорити како една женска глава кнезу лазару. видим господине да се справлаш на поле косово али да се уставиш своиу воиску да бисмо шчо чули от милошеве невиере. лазар милици оговара небити се саде уставио да би знао веће не вратити се с пола косова каде тако учини господине а ти иди с богом и ошчетисе желно молим како свога господара испуниволиу моиу за лубав нашу

смилуи се такоти завиета коие мећу нами шчо виерни мужеви милуиу безлихбе своим женам и слаткога рода шчо сам стобом родила и тако ти воиска стом здраво ходила и срећнием гласом свуда била и тако ти земла по тобом родила немоими браће на бои водити не мои ме жестоко уцвиелити не мои да погине колено иуга богдана тогаи времена с кона лазар оговара госпои милици ти знаш дамие у твое браће сва моиа снага зашчо су наипрвп на поле косово тако турци страх имаиу от ђеце иуговића они су вриедни да се сва земла скупи маћедониа. цр туреки не бои се све земле како се бои ћеце иуговића млого има тица али се бое сокола затоти не могу а твоиу волиу милице навршити тадаиму се милица са сузам поклони и рече му иошчете желно молим тако ти бг дао државу и сахранио здраво и весело и срећним гласом свуда добила а ти остави сестри иеднога брата за заклетву за милосрдие старца иуга богдана остане гласа дати знаш господине лазаре тебе милице прорчтуе да црства сила сва тебе подателиу. лазар милпци отговара срамота би била твоему иедному брату остати от остале воиске рекли би мои воиници иунак от лела ну вриедности и иунаштва да се држи се славни кнез лазар рече остани збогом милице твоеми сузесрцемоеустриелише п обрати кнез лазар кона свога к полу косову но иезди у своиу воиску и обрати и полу косову веће се неврати кнез лазар веће посла милана топличанина да уходи ^урски табор сви га плачу тому се не надаиу а вук бранковпч говори на милоша износи лажу не брини се господине нека се присвара чини с милошем а то кнезу лазару криући говорп да ко не чуе милан топличапин и иван косанчич и вопвода милош кобилич те 3 вопводе твое хоћете издати цару турскоме на полу косову а узми се у памет хоћелитп то бити истина а нека знага. каде милан топличанпн доће н врати се мплошу хоће га сриести те хоће га научити како ие у воисци и како ће говоритп зашчо знаше невиерни вук милош шчошће говорити милану да се воиска не препане и не смете каде доће и врати се милан исцрева табора. вук кнезу говори истина пе шчо ти кажем и срете га милош свиетовати истину ће говорити нзнести како ће о турскога цра казивати како воиска стои те милана чекаиу како лието за злом зимом и срете га сва воиска виће лазара вуку виеровати кад виће виерова вук кнезу говори до саде ти ниесм виеровао саде ти виеруем каде доће хоће ли онако бити помози име христово црева воиска реци брате голема ие сила хаћамие и будалине истом чекаиу да се хлеба наиеду и тадаи се загрлише како два брата и пита милош за цра мурата милан говори неумием ти брате силну цреву воиску казати не може нитко преброити колико ие от камена страном до пута а от нута до црнога дренка а от дренка до ситнице