Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 8

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Б р. 1

жите!" Војници отпусте оне л.уде, метну ланце на свете и одведу их у Рим, гдје су их чували до сјутрашњег дана. Сјутри дан изведу св. Кузмана и Дамјана пред цара, који је на обичном јавном мјесту пред народом сједио. Цар ии овако проговори: „Јесте ли ви они, који сте непријатељи боговима наших отаца, који вашом вјештнном и хитрином лијечите људе и животиње без икакве награде, лажући и варајући прости народ да отступе од праотеческе вјере? Но ипак ако сте и заблудили, послушајте мо] савјет и принесите жртву боговима, који су досада према вама били дуготрпљиви". Свети као из једних уста одговоре цару: „Ми нијесмо ниједнога човјека преварили, нити што о врачању знамо, нити смо зло коме учинили, него ли}ечимо болести силом Господа и Спаса нашега Исуса Христа, као што нам је и заповједио: болеснике лијечите, прокажене чистите. Ово чинимо без награде, јер нам је и Спаситељ рекао: туне пријасте, туне дадите. Имања нам не треба него тражимо спасења душа л>удских, и служимо болесним и немокним као и самоме Христу, који рече о онима, који добра чине: гладан бијах и наранисте ме, жедан бијах и напојисте ме, гб бијах и одјенусте мене. Ове заповједи ми се трудимо да испунимо, очекујући од ЕБега награду у Царству Небесном, а мртвим твојим боговима никада се не ћемо клањати. Ти и твоји с тобом служите им, а ми смо потпуно увјерени да то нијесу прави богови. Ако хоћеш, о царе, ми ти предлажемо добар савјет, да познаш једнога и истинога Бога, творца свега, који сунцем сија на благе и зле, даје кишу праведним и неправедним, да Њему јединому служиш, и да отступиш од бездушних и бесчуствених идола". На то им рекне Карин: „Нијесам вас позвао да ми проповједате, него жртву боговима да принесете". Свети му одговоре: „Ми приносимо бескрвну жртву душе наше једноме Богу, који нас је избавио од сваке силе вражје, и ко]и је дао и Сина свога јединороднога за спасење свега свијета. То је Бог наш, који није створен, него је свега творац, а твоји су богови радња руку лудских, и кад не би било вјештака међу л>удима, који вам богове праве, не бисте се имали онда кому клањати". Карин им рекне: „Немојте досађивати вјечннм боговима, него приступите и поклоните им се прије него ли добијете муке, које вас очекују". Слуге Божије исиунивши се духом светим рекоше: „Буди поерамл.ен са твојим боговима, Карине, кад се одвраћаш од живога Бога а придржаваш се идола! Зато кад се окрећеш од лица правога

Бога, нека ти се окрене и тијело идолима, да искуством познаш, шта може учинити Бог наш". То рекавши свети, промијени се лице у Карина и врат му се скрати, а народ видећи да је лице царево окренуто на страну, да му је врат кратак, и да сједи на судилишту кажњен од Бога великога судије, једногласно повиче: „Велики је Бог Хришћански, и нема Бога осим њега". У то вријеме многи повјероваше у Бога и молише свете да излијече цара, па и сам им се цар мољаше, говорећи: „Сад видим, да сте доиста слуге Бога истинога. Молим вас, да кад сте многе излијечили, да и мене излијечите, да и ја вјерујем у Бога кога ви проповиједате, и који је небо и земл.у створио. Свети му рекоше: „Ако признаш Онога, који ти је дао живот и у њега узвјерујеш, тај ће те излијечити". Цар ^а те ријечи светител.а рече: „Вјерујем у тебе, Господе Исусе Хриете, истини Боже, помилуј ме!" То говорећи исправп се цару врат, п лице његово стаде на своје мјесто. Онда цар устане са свога мјеста, погледа очима на небо, подигне руке, и благодаривши рече: „Благословен јеси, Христе, истини Боже, који си ме из таме извео средетвом ових твојих светих л.уди". И тако цар послије пзлијечења ода поштовање светима и отпусти их, а ови из Рима оду одмах у своје село. Чујући мјешћани тога села и остале околине шта се са светима у Риму догодило, изиђоше им у сретање, и примише их с радошћу славећи и хвалећи Бога. Свети по своме обичају обилажаху околна мјеста, села и градове, лијечећи болесне, чинећп свака друга добра дјела, и проповједајући св. вјеру Христову. Но опет се нашло завидл>иваца, који нијесу могли да гледају мирним оком ове свете и њихов богоугодни рад, него су тражили прилику да их смакну, а то су и учинили и то овако: У том крају живио је неки славни л.екар, у кога су и свети л.екарску науку учили. Овај завидећи њиховој слави, позва их ласкаво и поведе на планину да сабирају л.ековите траве, а у своме срцу носио је Кајинову осветл.ивост. Заведе их далеко у пустињу, и раздијели их напосе да сабирају билке, па онда најприје напане на једнога и убије га камењем, а тако и другога. Узевши њихова тијела сакри их у неки тамо налазећи се поток. Тако свршише свој живот свети врачп Кузман и Дамјан, и вијенац мученички од Христа Спаса примише, коме са Оцем и светим Духом чест II слава сада и увијек. Амин! превео п. п.