Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 30.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Ер. 2.

Прво запуштење цркве манаетирске у Добруну, под султаном Селимом турским царем.

Поред дркве добрунске, југоисточно 10 минута далеко поред ријеке Р'заве била је варошица, којој се и данас камените зидине познају, и од ћуприје, која је била на ријецп Р'зави, код исте вароши, — домипирају високе стијене, на којима лежи град још у цјелости сачуван са малим изузетком рушевпна. Идући од бивше вароши у град и пењући се постепено, озидан је зид, који је привезан за стијене и у истом постоји урезана капија (врата), куда се у град улази. Овај град зидао је Ђурађ Смедеревац посље косовске битке од прилике око 1440 год. Султан Селим посл^е неког времена хтео је овај град освојити, те је покушавао са војском из данашњега санџака новопазарског узетп га; п он се тада упути добрунском граду и обиђе Добрун низ рпјеку „Лпм", заузме скелу на Дрини, ђе посгоји данашља варош Вишеград 2 сата далеко од Добруна. Но узалуд му је било, и није могао град узети, због тога што град стоји на узвишеном мјесту и доста згодној позицији и тврђави. У добрунском пољу сједио је један Србин именом Јован Калауз који оде у турску војску код султана и каже му да је дошао да му град Добрун изда. Султан Јовану обећа дати шта хоће. Онда Јован султану каза: да ће у тај и у тај дан отићи сватови из града добрунског да доведу ђевојку из града Исарџика више даиаштве варошице Пријепол.а, те некга поврати војску уз Лим, па кад се буду сватови враћалп са ђевојком у Добрун, да дочекају и разбију сватове, па онда нека војс.ка по ноћп сватовским редом упуте се у град Добрун; тада ће из града пзаћи сва војска српска и господа добрунска пред сватове, ту их можеш разбити и град на тај лаки начин узети. По савјету Јованову султан тако и учини. Пошаље велико одјелење војске уз ријеку Лим, изберу згодно мјесто ђе ће сватове дочекати, управ на путу ниже садање варошице Прибоја, на једној великој равници, ту изненада дочекају и разбију еватове, ђе је велика погибељ била, те се и данас видп много гробље и гробови, које се зове „Сватовско гробље". Тада се војска мјесто сватова упути по ноћи низ ријску Будимлију, пјевајући сватовске пјесме. Кадо су наступили на ћуприју близу града, из града изађе све у сретање пред сватове, и ту се око ћуприје дочекају и сударе и велика сјеча буде, што се и данас виде многи турски гробови, јер се по биљегама (нишанима — мраморима) познаје да

су ту некакви многи турски великаши и газије изгпнулп, а српског гробља и нема, ваљда оног времена није их имао ко копати. С том пријеваром — по ријечима Јована Калауза а по причању народном, Турци заузму град добрунски, и што су могли разоре и варош запале и сруше. Тада је и црква добрунска иодлегла својој судбини и запуштењу. Посље тога султан позове себи свога шпијуна (уводу) Јована Калауза и запита га, шта хоће да му даде награде, што му је издао град добрунски? Јован му заиште да му даде добрунско поље на коме сједи, да буде његова сопствена зсмља. То му султан драге вол>е даде и потврди Јована да му нико то одузети не може. Овај Јован био је чивчпја — кмет манастирског земљишта. Доцније Јован се потурчи, ц даду му име Мујо. Ту у томе предјелу и данас се налази неколико кућа, које се презивају Мујићи, а поље добрунско зове се Калаузовпна. Код ћуприје у Добруну на разбојишту, кад су Турци побједу учинили и град узели, у исто вриЈеме наредио је султан да се подигне џамија за успомену заузећа града, која и данас поотоји, и у истој хоџа са голом сабљом чини дову (предику и молитву), гдје се Турци ондјешњи из села скупљају на молитву. Мало доцније посље заузећа града Добруна, подпгну ц озидају Турци у Вишеграду једну велику зграду, коју прозову „Каменити Хан" близу ријеке Дрине, ђе је онда возила скела. Године 1568. иојави се Мехмед паша Соколовић који се родио у селу Раванцима у котару вишеградском од срдско - православнпх родитеља ; те својим иметком начини на Дрини знамениту и велику ћуприју од камена, којој ријетко подобне тврђаве данас има од старине. Ова ћуприја још ц данас постоји у цјелости, без да јој валовита Дрина може шта наудитн. На средини ћуприје изведен је ступ, и на истом од биЈелог мермера налази се фино израђен натпис, које градио и кад. Тога доба оснује град на једном високом брду више ћуприје, а мало доцније и варош иоред ријеке Дрине постане и прозове се варош Впшеград, зато што постоји више ње град. У Бијелом брду, 1886. године. По причању старих л>удн саопштава: свештеник. Алекса ЂуровиЋ,