Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 2.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 23.

угодити, него ћеш је још растужити (сневеселити), учинићеш је, на мјесто слободном, робињом; па не ће толико она ужнвати задовољства од злата; колико ће се мучити у чемерном робоваљу; тога не тражи, него то, да је он (женик) једнаког (равног) стања Ако ли то не може бити, онда боље потражи (зета) сиромашнога, а немој згоднога, ако хоћеш да твоја шћерка не би била продата љему, као газди (господару), а предата као мужу. Кад дознаш за добропинство зета, п хоћеш да удаш за њега шћер, онда моли Христа, да би се и Он исти онда десио кад се стану сачетавати (вјенчавати), јер то за љега није понижење (нитп му је противно) зато, јер је то тајна Његова присуства, (посјете). Када ти (као отац) бринеш се и тражиш младожењу својој шћери, моли се овако : Покажи ми Боже, кога си ти одредио (провидио нашао?) И њему подај и повјери овај велики посао; за побожност твоју он ће те наградити. Треба учинити два посла: препоручити све Њему (Богу) и тражити таквога зета (или женика), који је угодан (по вољи) њему, т. ј. доброга, поштенога и богобојазнога". 2. Први и главни уговор срешнога хришћанског брака. Када је младожења учинио паметни избор за своју невјесту, а невјеста (млада) избор за свога младожењу, и умољен благослов Божији за вјенчање (за оне који ће се здружити), то с тијем није све још учињено за њихову срећу у брачном животу. Они сами морају, кад ступе у брак, тако се владати, тако уредити своје узајамне (међусобне) одношаје, да би потпуно били прилични (достојни способни) за благослов Божији, те да сами на себе не навуку несрећу, — да не би брак, врело чистих радости, учинио се извором небројених невоља — њиховом сопственом кривицом. „Брак је пристаниште (лука ђе лађе застају), вели Златоусти, али је међутим и бродарски пролом (погибија пропаст), — не само по себи, него по расположењу онпјех, којп се њиме рђаво користе. Јербо, који чува у њему (браку) црквене и грађанске законе, тај вазда налази и код куће и код своје жене утјеху и олакшицу у свпјем неприликама, које се сретају на другпм мјестима. А који непаметно и случајно срл.а (ступа) у ову тајну (т. ј. у брак), макар да и ужива мира (и славе) у званију (на суду) и на другим мјестима (т. ј. грађанским уредима), али тај се често срета са неприликама и заједања (грчином) у својој кући (и од своје жене). 3. Добар наук младим мужевима како Ле иридобиши љубав и расиоложење (наклоност) к себи од младих жена, (својих). Да би утврдио и за навијек сачувао наравни уплив на жену, млади муж мора почети изображење (уредбу) њеног карактера (поштеног

наравног владања) од првијех дана супружног живљења — и продужавати га при сваком згодном случају у свом породичном (домаћем) животу. У свијем околностима живота муж мора оштро пазити за понашањем (владаљем) своје жене, мора јој показпвати породичне и домаће дужности, и за све врстноће за њено наравно усавршавање, и да има превагу (да надмаши) над окружавајућом средпном (друштва). Св. Јован Златоусти, заједно с опћим поукама (наставама), савјетује младоме мужу уклонпти с брачног пира (торжества) све, што би могло увриједити или покваритп поштеље (брачне чистоте) младој ђевојки — жени па продужује: Уклонивши ово све, ти ћеш правилно и разумно учинити, ако позадуго сачуваш стид љен. Па макар да и није поштена (тјелесно —уздржљива — чиста) нецјеломудрена била ђевица, она ће дуго мучатп, побуђена уважењем спрам (свога) мужа, и новином оних предмета (ствари) са којима се она још није обикла. Па које врнјеме није најзгодније поучавању жене, ако не баш оно, док она још уважава мужа, ]ош га се боји, и још се држи у стиду? Тада јој преставп (објасни) њене законе, и она ће ти се покоравати и с вољом и преко воље. Најире збори о томе што се тиче до љубави, јер при доказивању (убјеђењу) ништа толико не причињава да се приме поуке (наставе), као увјереност, што се нуде од љубави и добром намјером, и (наклоности). Како ћеш јој ти показати своју љубав? Нуто ево како; реци: Ја сам могао узети и згодну (богату), и од вишег сталежа, па ја неизабрах ни једне између љих, него завољех тебе, твој начин живота, твоје поштење, смјерност и ђевојачки образ (дјевствену чистоту уздржљивост). Затим пређи на ријеч о љубави, говори о презирању богатства но као мимогред приговарајући њој и прескочно. Јербо, ако само сав свој говор управиш (обарању) порицању богатства, онда ћеш се показати тешким и досадннм. Али када нађеш овоме повод у том што се тиче ње, онда ће се њој то допасти. Даклен реци: И кад би могао ја женпти се богатом невјестом, ја се не одлучих (не усудпх) то учпнити. По чему? Не баш нерасудно и несмишљено, него добро познавши, да владање богатством (згодом) ништа не значи, п да га треба презирати (мрзити), а ја, оставивши га склоних се к доброчинству твоје душе, које цијеним скупље од икаква злата. Јер ђева паметна, доброћудна, и која (наглп) за побожност, што је скупље од свега свијета, те због тога се ја и склоних к теби, завољех тебе, и носим те у својој души. Садашњп живот ништа не значи, зато те молим, и навјешћујем ти, и све ћу учинити радн тога, да би прилично (достојно) провели, земаљски живот. Садашњи је живот кратак, промјенљив и непостојан. Ако угађајући Богу удостојимо се провести ови