Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 3.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 43.

Лли опет саме књиге неуче нас да познамо Бога, и из самих књига то се неучи. Има друга књига, која није писана, век је самим Богом створена, књига жива и велика, књига увијек и свуда за нас отворена, расклопл>ена, књига, коју сваки човјек мозке врло добро читати и из које се сваки може научити добру. Која је то књига? Та }е књига цио свијет Божији, који се друкчије зове великим свијетом, видљивим свијетом, или — научно — природом. А овај свијет јесте све то, што ми видимо и чујемо око себе, блпзу и далеко, све — осим ријечи и разговора л.удског јесте свијет. Видимо небо, а на небу сунце, мјесец, звијезде, облаке, маглу; видимо земл,у, а на земллг, брда, долине, по.ка, лугове, градове, села, ријеке, језера, траву, дрвље, птице, звјерове, стоку и л.уде; чујемо гром, вјетар, пл>усак кише, грохот града — туче и т. д., све ово заједно јесте п назива се једном ријечи: свијет. Овај свијет св. Оци и учптел,и цркве називају књигом. „Свијет, — говори један од наших пастира цркве — свијет који садржи у себи сва створења, јесте отворена књига пред очима човјечијим" (Преосв. Инокентиј Пензпјски, част I. стр. 188). Као год што писац књиге — каже блаж. Тихон Воронешски — износи ријечи из разума свога, и пише их на хартију, п таким начином саставља књигу, и тако реки пз нпшта направи нешто: тако исто и Премудри и Свемогуки Створител,, све, што је у божанственом разуму свом имао, и што је шкео, све је створио, и као књигу, која се састоји од два листа, т. ј. неба и земл.е, саставио је; у којој књизи видимо Божије свемогукство, премудрост и благост". (Соковишче духовн. Час I. Мир). „Свака ствар и разна творења јесу управ нека слова (а и цијеле ријечи), у којима читамо провиђење и високу премудрост Божију" пише св. Василије велики. Чујете ли, драги слушаоци шта говоре Оци и учител>н црквени? Они говоре, да је свијет овај, књига, а све ствари у свијету јесу писмена или слова, и цијеле ријечи, које можемо склапати и читати их исто тако, како их читамо у писаним и штампаним књигама. Може бити да вам ја неговорим са свим јасно и разумљиво? Каква нужда? Што непојимате и неразумијете сада, то ке те посл.е дознати. А сада знајте и појмите само то, да је свијет велика књига Божија, коју може а и треба да чита сваки православни Христјанин — и писмени и неписмени. Пптајте ме: О чему да чита? Одговарам: Прије свега о Господу Богу, како треба Бзега познавати, вјеровати, и у свакој ствари видити Бзегово свемогукство, премудрост, благост и т, д.

Питајте опет: Како треба да чита? Одговарам: Гледањем, слушањем, расуђивањем; видиш нешто, чујеш нешто о нечем: а ти у тај час помисли и расуди, одкуда то, како је п зашто је? Видиш на примјер небо и на небу много звијезда; видиш земљу и на земљи много сваких ствари. Одкуда је све то узето, п како је постало? Ти кеш мени просто реки: Бог зна — одкуда и како ? Ето, ти си већ прочитао и најглавнију и највеку ријеч Бог; век си разумио. Видиш једно небо и једну земљу; знаш, да је једно сунце на небу, један Господар у држави, један отац у евоје дјеце, и један домакин у кући. И само је у тој куки добро, у том мјесту ред и поредак, ђе унравл.а један, а ђе је старјешина много, ђе човјек ради по својој вол.и, жена по својој, отац овако, а дјеца онако — ђе се тако ради, тамо нема добра. То сваки од вас зна: шта из тог може дознати? Каква се ријеч може прочитати у томе о Господу Богу? Таква ријеч, да је наш Тоспод Бог, Бог—један. Пођимо дал,е: Када ти погледаш на њиву, која је покривена густом п зрелом пшеницом или другим каквим житом, ти говориш: она није сама собом постала и изникла; њу је неко посијао, и добро обрадио своју њиву. Када видиш богати сад, који је добро уређен, опет говориш: њега је неко посадио. Када погледаш на лијепу куку, ти помислиш: да она није сама собом израсла, век ју је правио разумни и вјешти мајстор. Једном ријечи: на какву год ствар погледаш, свуда кеш наки, да она није сама собом постала, век ју је неко морао направити. Погледај и опет на небо, на земл.у, на све то што самјаприје назвао свијетом. Каква кука, или сад, или њива може се поредити са тим великим свијетом? Погледај и запитај себе: одкуда је он узет? Као год што кука неизраста сама собом, век ју је морао неко направити, тако и свијет није могао сам собом постати, век мора да га је неко створио и уредио. Ко га је створио? Сам прости расудак, казаке ти да га је створио Бог. И ето ти си још и то прочитао у великом свијету Божијем, као у књизи, да је Бог створитељ свијета, саздатељ неба и земље, и свега што се види и невиди, т. ј. створител, је свега тога што ти видиш, и још боље свега тога, што невидиш; јер ти све невидиш, шта је на свијету. Продужити још размишл.ања своја, драги слушаоци. Ви знате, да сваки терет може се држати само на нечем што је тврдо, и не може се држати на том, што је мекше и лакше од њега. Баците камен у ваздух: он се не ке