Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 3.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 45.

„Као год што дјеца" — учи бл. Тихон Воронежски — „свога оца из .љубави, зову А сад свршујући овај наш разговор помолимо се Господу: Царју пебесни, утјешитељу Душе истини, С т а р е П с а ј Насловног листа нема, а други лист тако је излизан, да се тек по гдјекоја ријеч тамо и амо прочитати може. На истом листу по дну на обадвпје стране записано је ово: к8пи сТк> книг$ из <илнастира рдклници, а даље не може се прочитати, јер је излизано и подерано до посљедње ријечи раваничкога. Писано је било још и даље по дну на 26 листова, али нека рука види се и познава се, да је све пљувачком збрисала, осим на првом листу псалтира чита се: сТа книга, на другом родо/И, на трећем кеши, на осмом жшзо, на десетом сТречк, на дванајстом нл нбдкре, на петнајстом сјео на седамнајстом зоветсс, на двајест трећем неискВсан, а на посљедњем иск!кни, дакле нема никаква смисла. Први лист псалтира ишаран је црвеним и плавим бојама, а тако исто и ова круппа сгсраћена слова Два (Давида) Пррока (пророка И ЦРД (и цара) П-кси (пјесан), а листови су бијели, дакле тробојнице — Испод ових крупни слова сљедп: каОисли, а: дво8 (давиду) а. ненадписан № еврен: Посље сваке катисме, написана су три тропара и молитва. Прпмјера ради наводим елог: ,|1али>л\ давид$. ка: Еоже коже /иои ВКНЛ1ИЛ1И, вкск8к> ^ставиже далече спасенТа Л1оего, словеса гр"к^о падени л<ои. воже Л10и вкзов8 вкдне ине8слишишн. иноцј ТК иие вккезКлие л\н"к. ТК1Ж1 вкст-кл! жнвФшп ^вала ислава, нате Киоваше, низкавнлк и^ еси. ктек"к вкзваше испсошесе. нате Кповаше инепостид^кшесе. и т. д. Књига је на мало коло везана, и врло красно ситним минејским словима на кожи писана. На свршетку псалтпра, посље псалма 150. стоји забиљежено ово на другој страни листа: Знати се когда

нже вездје си, и вса исиолњајај, сокровишче благих, и жизни податељу, приди и вселисја в' ни. и очисши ни от всјакија скверни, и сиаси блаже, дугии нагија. Амин. С руског В. С. ПоповиЋ. к њ и г е. т и р. азк герасил! Лр^илмндрнт раванички дадо сно книг^ нашел»8 кратб свефеноерол^она^ никонб клагословеннел! лЈанастирскил! да нитко нењиа некиел* насилиел!к преитти сТ8 книг8 ац^еки кои дрзн^лк анател\а его дак^детк 1745 го Л1сца фрклра 14. го 8лмнастир8 раваници подписа своем р8кок». Рукопис овај исти је, као и онај у почетку. Довде има листова свега 181. Посље овога рукописа одмах сљеди скраћеним рјечма. П^ксн Жин'сеи>ва вкис^од-к. наппсано црвеним словима, п'кснк: а: удокн погрВзи фараона Л10 \'си гллет: а. Поил! господеви славново прославнсе. кон8а ивксадника вкккже л^оре полтчрннкк н покровителк кк1 лнгк вк снасенТе. &к кк л!ои прославлк* и. и т. д. Свршетак девете пјесне овакав је: „вкнирке посети нас вкстокк сквише, просв'ктити вктлгк и с-кнк! склцжтнФн сед*кцјее. направитн ногк! наше нап8т склшренТа." Па с друге стране листа написано је: „на 17. — Оиливестар 1анковичк и> шанца Петроварадинскога: Л1сца Л1арта I: днк. 1757. го: л^кта." Ово је мало крупније и сасвим разговјетно шшисано. Ова пјесан има 15 листа, и увезана је заједно са псалтиром, као и сљедећи мјесецослов. Посл*кдованТе сквранТа всел-ктнаго, на ченше и> Л1сца септеврТа до лкца а\т8ста. нркннке тропареже икодаке празникшл! инарочнтил! ст,ик алкцк септел1крне нлитк дпи л. днк нл1ат час вк и ноф в|. начело нндикта л^ктб. нпал1ет преподокнаго отца нашего с\*Л1еи >на столпннка нар)(Тл1андрТта. искки>р пресат^ки когородици вк лГТаснгк. истаго Л1 $ченика андала. нстк1\-. н. женк. истаго алкуна дТакона ибчитела его. ипалитк ст^к л|8чепикк калиста. егвода ерл1огена. сал!ократк1\. ипалит ис8с8 навннб пвксполшнанТе великаго запалепТа.