Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 3.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 39

хиладу пута несретнији од оног сужња закованог у вернге (ланце). Он (прељубочинац) од сваког подозријева (сумња зазире) иЧ>д сваког се боји: и од своје жене, и мужа прел,убнице, и од саме (исте) прељубнице, од своје и од њене домаће чел.ади, од знанаца, браће, еестара, и од самог знда (своје куће), па чак и од свога сјена; па што је најтеже (најјадније) од свега, савјест га његова трза сваки дан и сваки час. Па ако он (у часу туге) престави себи суд Божји за гробом, ондар не може се ни одржати од (поражавајућег) страха. Међутим задовољство (тјелесно) овђен је врло кратко, а душевна туга веома продуљена; јербо и с вечера и ноћом, код куће и на путу, од свуда запристаје за њим (нагли) суднја, (који ће га окривити), показиЕајући (илн сакривајући у џепу) оштри ханџар (нож). 7. Варошка (градска) лозо/тшша не само да.не служе за мјесша неиорочне (нечисше) забаве, него су школа наравне иоквареносши. Од брижљиве пажње Св. Јована Златоустога нијесу се могли сакрпти узроцн, које наводе (саблажњују) мужеве да покваре супружну вјерност. Прво мјесто међу овим узроцима занимали су (и занимају) нозоришта, на којима се пјевало (и пјева) ненаравне (непоштене) пјесме; престављали су се намамл»иве (саблазњавајуће) слике, у којима су често бивале наге (голе) жене, и од овијех престава Златоуст упозорава (подстиче на опрезност) мужеве. И у наше доба срета се (сукобљава се) врио много наличнијех искушавања за чисту уздрж.Бивост (поштен.е) и вјерност супружну. Те по тоЕГ^укори и опомене Св. Светител>а, ако не баш тачно исто (буквално), то онда по истини (по своме бићу стању) могу се споредити данашњег времена нашему друштву. „Дужност је, вели он" мужеви, уразумити вас (показивати вам), који трошите (нроводнте вријеме) на преставе по цио дан (или ноћ), подлажете руглу частно сунружништво и срамите велику и свету тајну (брак). Рецп каквијем ћеш очима погледати иосл,е на своју жену код куће, видећи је (у лицу полунагије глумица), срамно истакнуту у позорншту? Квко ћеш, не поцрвенивши, преставити себи (своју частну и доброћудну) супругу, кад сн ти већ (у позорпшту) видио сав женскн спол (страну) обезчашћеним (срамно истакнутим дјелима и срамним ријечнма глумачким)? Не збори ми, да оно што

се је црестављало на сцени позоришта јесте само једно огледало (узор углед) лицедј еј ств о, јербо је ово огледало многе учинило прељубочинцима, и многе породице уназадило и упропастило. Како ће гледати на тебе (твоја) жена, кад се ти врнеш с таке безчастне преставе (из позоришта)? Не мисли, да си ти чист од гријеха, кад се нијеси помијешао с курвом: јербо ти са жел,ом (посредством погледа и чувења) све си (као да си) већ учинио. Ја вам несметам веселити се, али хоћу, да 6и то (весел»е) увијек произлазило (не без цјеломудрија) поштено, не безобразно и са многобројним манама (пороцима) (гјелесним и духовнпм), него свето, частно и добронаравно. 8. Оирезносш (уздржавањс чување) мужевима, — не гледати с нечистом жељом (иохошљиво) на лијеие жене. Да би се одвратио од сваке саблазни (навратс) п пскушења, ожењеном човјеку не пристоји загледати се на лнјепе и намамљива лица женска, и не треба с поганом жел>ом заЛЈубл.ивати се у њих. Спасител> није сасвим забранио гледати на женскиње, — вели Златоусти, него је само забранио гледати на њих са жел>ом (нечистохм). А кад не би имао те намјере, онда би рекао напросто: ко погледа на жену, а Он не рече тако, — него „који погледа на жену, да бп је придобио (задовол.ио се њом), гледне због тога, да ои сладострасно (милом пожудом) насладио поглед свој. Похотл>иво (с нечистом жел>ом) погледајући на туђу л>епоту, ти ћеш увриједити и жену своју, по томе јербо тн (будућп ти) одвраћаш од ње своје погледе, а при том и ону (жену) на коју гледаш, јербо дотичеш се и ње преко (узпркос) закона. Премда ти нијеси је дохватио руком, али си је такнуо очима својим, па због тога је и то названо прел>убочинством". Мужу, за успјешну борбу са пониклом нечистом (маном навадом), жељом према туђој> жени, Светител, Јован Златоусти даје овп савјет. „Ако примјетиш, — вели он, — да се је према жени туђој успалнла у теби жел>а (страст) нечиста, те зато теби твоја жена стане се недо падати, уљези (уђи) са својом женом у спаваћу собу, и гаси свој страстни (нечисти) пламен, понављајући често оне ријечи св. Апост. Павла. Због курварства (да би избјегао уклонио се од курварства) сваки своју жену да (нек) има. (Наетавиће ее)

^"с) III. Катихетичка бесједа о вјери у Бога. Вјерују во јединаго Ђога. њиву вјерудаима Бога, и то таку вјеру, каодасмо У једној од својих бесједа казали смо, шта својим очима видили самога Бога. Сада опет ћу значи вјеровати у Бога, а то значи иматп несум- вам казати, каква треба да буде наша вјера у Бога.