Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 66.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Бр. 5.

Имајући увјерење у своју правду, моли се и каже Богу: ако имам у моме животу каку неправду и гријех, нека ме казне моји непријатељи. И тада говори: нека нападну на мене сви моји непријатељи свом бјесноћом својом, и нек избришу и најмап .и дјелић мог имања и моје важности из књиге живота. Блажен је човјек који имаде таково увјерење и такову слободу да се обрати Свевидцу, Свевишњем Богу и да каже ако имаде у његовијем дјелима укоријењено какво зло и кривицу коју било пријатељима или непријатељима, тада се он уништи и затаре од својих најгрђих непријатеља. Имајући такову слободу Давид, када је од Саула био гоњен најжепЉијем начином, молио је Бога да му буде помоћник, не да га одбрани ако је крив, него да му суди, и да познаде сав свијет како неправедно на њега се клевета и проћерује се, и није могуће да најпослије Бог не ће га оставити без одбране и помоћи праведна и побожна човјека. И тада размпшља како с неба силази судпја свима, који познаје унутарњост срца људскијех, који СЈеди на судноме пријестолу, који ће судити сва ова велика дјела и да дође у помоћ ономе, коме је неправда учињена, сагласно његовом обећању; јербо њему припада да праведно казни неправедне а никоме ннје дозвољено да то изврши сам на своју ругсу. Ово видећи у потпуној тишнни својој и у најпосљедној опасности изговара: „пракјднл по/мофћ ласа (б Еога спасак>1|мго праведнЈШХ сердца", обраћа свој поглед ва непријатеље своје, који су се били ослободнли због великог божпјег трпљења, савјетује их да престану злобу и пахсости чинити, јер је Бог дуготрпјелив и много милостив, те не казни вазда одмах оне који гријеше, али је и судија крјепки и праведни, који нигда не трпи не покајану злоћу, и има сва средства да казни строго оне, који остају у злу. Он је најјачи оружник, који нриправља страшна његова оружја, што свуда сију смрт и уништење ондје, гдје се његове ријечн и заповиједи не слушају. Даклен зове, покајте се

и престаните зла чинити, јер досадашње стрпљење насљедиће жестоко осу!>ење и казна. При свему томе ипак види грозна дјела непријатеља својих, јер њиховој пакостној злоби нема границе. Они се наслађавају и радују, измишљајући непрестано свакојаке пакости и средства бирају не би ли нашкодили праведном, гојећи увијек у њиховијем умишљајима штету и уништење, кројећн убитачне планове, али до1>е непогода и несрећа у њихове лукаве планове, те у сатанскнјем и вражијим својијем злобама траже попут дивљијех звјерова, да у замку баце невиног и праведног, отварају му јаму да упадне у њу да се ухвати, па се радују када се приближава час, у који ће се коначно да ослободе највећег, најгрознијег, пакостног човјека ио њиховој пакости ; али ненадно преокрену се њихови планови и они се сами ухвате у замку, коју су били запели праведноме, те несрећа и мука пада на њихове сопствене главе, и тако њихова злобна пакост шкоди њима самијем, као када бура и олуја времена долазе к непомпчној стијени каквој или стару дрвету, које се утврдило добро с великим жилама у земљи, које се кроз толшсе године украсило, само своју пакост показују и ништа не могу нашкодити тако и разноврстне злобе пакостне лукавих људи који су исцрпили узалудно сва средства на праве људе, који имају брилантско стрпљење п одважност; јербо знаду како се за праведпост уздижу, уништава се лукавијех сва пакост пјењућа и бјеснућа злоба према онијем, који су стрпјеливи и мирни, на које су се они ополчили и ириуготовљавали, тако исто као вазда и свака бура и олуја разбија се п ишчезава и пролази, која да покаже још боље своју јакостну силу према непоколебљивој стијени или тврду и јаку расту. Ова сама заједничка виђења и природна и морална, сваки дан поучавају могућним да се науче. Алн има и људи које је ослијепила злоба и не могу промијенити пута, такови су били и заклети непријатељи