Dabro-bosanski Istočnik

Ер. 6.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 83.

поука — његови савјети уродити обилатим плодом, и да ће га његови Христјани слушати и поштовати. Он и то зна да кад као добар пастир учи другога да богоугодно живи и влада се, да и сам треба да је такав да дјелом засвједочава и да свијетли међу вјернима по ријечима Христовим: Ви сте сб земљи, ако со обљутави, чим ће се осолити ?

Она већ не ће бити ни зашто, осим да се проспе на поље и да је људи погазе. Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји, нити се ужиже свијећа и меће под суд, него на свијетњак, те свијетли свима, који су у куки. Тако нека засвијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела и славе Оца вашега, који је на небесима.

Из црквенога права и црквене праксе.

Пише Т. Алагић проФесор богосл. на Рељеву.

IV.

0 тајни покајања. Покајање је тајна, у којој човјек Хришћанин, откривајући душу своју самоме Богу пред освећеним слугом његовијем, добија од њега опроштење за гријехе своје, ако се истинито раскаје. Тајну покајања, као и све друге тајне православне цркве, установио је сам Госппд наш Исус Христос. Што год свежете на земљи, биће свезано на небесима, и што год разријешите на земдп, биће разријешено на небесима — рекао је Господ својим ученицима (Мат. 16. 19 ). И желећи, да та власт, ко,у он даје ученицима својима, буде освештана св. Духом, рекао је: Примите Дух свети, којима опростите гријехе, опростиће им се, а којима задржите, задр жаће им се. (Јов. 20. 22. 23.). — Апостоли С У предали пошље ову власт својим нашљедницима — епископима, а епископи предају је посредством својих грамата (писама) презвитерима, који се онда духовницима називају (картаг. саб. пр. 7. и 43 ; цркв. истор. Инокентијева III. вијек). Дужност духовника или исповједача веома је важна; по томе, што цијељ исповиједи није само та, да вијерни преко свештеника добије опроштење гријехова од Бога, него још и та, да се умири савјест његова, да се пробуди у њему љубав и тежња к добру, да се утврдн у њему вјера у заслуге Спасител,еве, и надежда на милосрђе божје, које не ће, да умре грјешник, већ да се обрати и да жив буде (Јез. 33. 11.), те, да тако отпочне живити новим и боЛ)ИМ моралним (нравственим) животом. Ради очувања важности ове тајне, њезиног редовног и правилног вршења, црква одређује, колико шљеди: 1. Духовник мора бити православни свештеник, јер јеретик и одступник нема моћи,

(Наставак.) да разрјешава од гријеха, (Прав. испов. дио I. одг. 113.). Њему се приписују она добра својства, која требник у предговору чина исповиједања ређа. Њега Господ назива у с т и м а својима, ако обрати грјешника (Јер. 15. 19.) и на против, иште крв грјешнпкову из руку његовијех, ако грјешник погине са немара његовога (Јез. 3. 18.). — Поступак свештеников при исповиједању тече овако: а) Прије свега вал,а упозорити исповједника на његове гријехе, почињене дјелом, ријечју, мислима, хотимично или нехотимично, и за које га је гризла савјест, или и сада га још гризе. б) Исповједника треба склонити, да жали, што је учинио гријех, и да се искрено каје за гријехе своје. в) Питати га, је ли са сваким у мнру и л»убави, и ако није, послати га, да се помири с браћом својом, јер само тако прима Господ дар, што га ко приноси ка олтару (Мат. 5 23. 24.). г) Позвати га, да открије своје гријехе своме духовноме оцу, и да не претаји, ни једнога гријеха, због тога, што се стиди казати га, или, што се боји, да га не би свештенпк коме казао, или, што га је учинио у болести, ушл.ед какве нужде, или службене обвезе, или најпошље, ушл,ед наговора друге особе. д) Туђега парохијанина, ако врло важни разлози противно не говоре, треба одбити, тим прије још, ако је одлучен, по гласу правила апостолскога 12. Такова треба послати уз нужни савјет и поуку к његовоме свештенпку, од кога је побјегао за то, што се није поправио. (Књига о дужн. гл. 99.). ђ) Не треба исповиједати све заједно, у један мах, дјецу, која су прешла 10. годину, и очитати им само разрјешителну молитву, говори књига о дужностима свештенства парохијалнога (гл. 100.), која укорава оне, који поступају тако, особито са младићима и дјевојкама, *