Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 88.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Бр. 6.

глагољу бо вам, јако Ангели их на небесјех вину видјат лице Отца мојего небеснаго и . (Мат. XVIII. 10.), то јест: гледајте да не презрете кога од ових малих, јер вам кажем да њихови ангели-хранитељи на небесима једнако гледају лице Ода Мога Небеснога. Што је, православни Христјани, о дјеци речено, то се односи и на све л>уде без разлике. Јер сваки је човјек Богу мио — био младик или старац, муж или жена, богат или сиромашан: свију је Бог створио. Господ нас све једнако л>уби, и свима жели спасења. Наша св. црква моли се сваким даном Богу, да нам свпма потаље ангела - хранител,а, и то овим ријечима: „ Подај, Тосаоди, Ангела мирна, хранишеља душ и шјелес наших 11 . Сама се моли а и нама заповиједа да се молимо ангелу - хранител,у сваку вече кад пођемо спавати, и свако јутро кад из постел.е устанемо, да бп нам он као хранител. и покровител. наше душе опростио све, чим смо га увриједили у животу нашем. Овако, браћо моја, без сваке сумње вјерујте, да је Господ Бог заповједио својим ангелпма да нас чувају на свпма путовима нашега живота. Но кад је уз нас свакога ангел-хранител., зашто га ми не видимо? »Бубезни Христјанине! При све том што ти не видиш твога ангела-хранитеља, ипак немој мислити да он није код тебе. Ми не видимо својих ангела-хранител.а зато, што су они дуси без тијела а ми смо са тијелом, и зато наше тјелесне очи виде само оно што тијело има. Ми их и зато не видимо што их нијесмо доетојни, јер смо ми грјешни, а они — свети. Ако хоћеш да

видиш ангеле, то онда живи праведно и благочестиво — они се благочестивим људима дјејствително јављају, као што су се јавили Авраму, Мојсију и светим апостолима. Но ми их чешће пута сами од себе одгонимо. А кад то бива? Ево када: кад ми гријешимо а не кајемо се, јер као што дим одгони пчеле — вели св. Василије Велики — тако и ми гријесима одгонимо ангела - хранител.а од нас. И тако одгониш од себе ангела - хранител,а кад говориш срамне и безобразне ријечи, кад свој гријех браниш и правдаш га. 0 браћо, чувајмо се гријеха, који нас удал.ава од ангела-хранитеља! Да ли се сви ангели т. ј. бесплотни дуси брину за наше спасење; јесу ли сви добри и свети ? Не, браћо, нијесу сви. Има и злих духова, а то су ђаволи. И они су били од Бога створени добрима, па су за тим сами собом зли постали. Ђаво је хтјео да буде раван Богу, зато је изгнан из заједнице свијетлих духова. Немогући шкодити Творцу, јђаво свом снагом стара се да шкоди човјеку. Али он не може човјеку досадити, ако сам Бог не допусти. Он, Ћ јако лев рикаја, ходиш, иски кого поглотиши". (1. Петр. V. 8.). Побрини се, Христјанине, да не би пао у руке врагу, од тебе зависи да будеш међу св. ангелима или међу злим дусима. Пе знам, браћо, ко од вас не жели прво, а не боји се пошљедњега. Зато браћо, помолимо се Богу да нас пзбави сваке вражје силе, да нас огради својим светим ангелима, помоћу којих би достиглп савршенство у вјери православној, и сподобили се Његове славе. Амин. п. п.

Ријеч на Божић.

„Христос раждајетсја сдавите Христос с небес срјаштите". С овим радосним ријечима благочестива и православна браћо моја, поздрављам вас на данашњи дан Рождества Спасител.а нашега Христа. О! како да се не би радовали и веселили овакоме сјајном дану ? Чему другоме бол.ему могли би се радовати и веселити него овоме највишем празнику и дану, јер се у овај дан родио Господ Спасптел. наш, истинити Син Божији. Зато дужност свештени^ка налаже ми да вам данас говорим о рођењу Сина Божијег. Премда многи знате, како и .гдје се родио Господ наш, и који је први удостојио се знати и виђети рођење Н>егово и који му се први поклонио; али ево опет ћу вам о томе казати, јер никад нам није тешко повторавати и причати оне радости, весеља и вијести, које су у нашој лијепој вјери православној.

Господ наш Псус Христос, истинити Син Божији, од јединосушнаго и безначалнаго Нзегова Оца послан је за наше спасење и дошао је на земљу као човјек да нас избави од грије&а и проклетства. Па од кога се Он родио? Чујте, сад ћу вам причати. Заблуђени и безумни Јевреји, мислили су, па још и сада лудују, да Христос Бог, треба да дође на . земљу са великом сјајношћу и славом царском. Но преблаги Бог на други начин дође да спасе род човјечански, изабра за матер Пречисту Дјеву, која је била од рода и племена царског, али живила у сиромаштву, и ни најмање није помишљала на њезино племе, јер се била одала Богу са својим смиреним срцем, са вјером, побожношћу и са невиним дјевовањем својим. Она је предана била праведном ЈосиФу, старом човјеку, која је у обхођењу поштеног живота свога с њиме пре-