Dabro-bosanski Istočnik

ЛАБР

/1ИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО - ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Број 1. (7.) САРАЈЕВО, ЈАНУАРА 1888. Год. II.

Опроштај Источников са старом годином 1887.

Ступајући помоћу божијом у нову грађанску годину — у нову перијоду нашег живота, умјеено ће бити поштовани читаоци, да се ма и за часак уставимо на измаку старе године, која нам оставља отворену књигу нашег прошлог рада и дјеловања — нашег христјанског владања. Као православни Христјани, као Срби, не треба да пропустимо а да не прочитамо све странчице из те књиге, и да размислимо, које смо од најглавнијих наших дужности вршили у прошлој години ? Треба да се запитамо: Јесмо ли у минулој години прави христјански живот проводили, и владали се по закону и заповијестима божијим, тражећи задовољства у ономе што нам је свемогући Бог преко свога јединородног Сина, светитеља и угодника ЕЕ>егових заповиједио и наложио да чинимо, па да достојни стечемо блаженства у вјечном животу? Је ли се који између нас нашао, да се о поштовање Вога, свете православне вјере, пркве и установа њених огријешио?

Колико смо пута посјећавали св. цркву у празничне и недјељне дане, и јесмо ли у њој са страхом и искреном побожношћу слушали свету ријеч божију? Колико смо се пута исповиједали преко године, те тиме у св. тајни покајања за наше штетне и грјешне навике и страсти, измирили се са Богом и нашом савјешћу, па достојни приступали св. причешћу, саједињујући се са Искупитељем нашим Исусом Христом? Јесмо ли тражили само своју корист, угађајући себи и своме тијелу и ништавној сујети а душу своју оштетили, по оној еван^елској изреци: „ Каја бо иолза человјеку, ашче шриобрјашчет мир вес, и отштетит душу своју " — не мислећи о љубави ближњих и биједном стању оних, који у сиротињи и свакој нужди и невољи својој, потребују нашег сажалења и помоћи, ради олакшања жалосне њихове судбине? Јесмо ли у нашем занимању, чину и положају, радили посао наш савјесно, а поштење своје као највеће благо у свијету чували, онако као што каже наша народна пословица: „Све за образ а образ ни зашто". Да ли смо задо-