Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 2.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Ер. 1.

вољни били нашим сташем и радом, усавршавајући се у њему у границама одре^еног нам круга, не тражећи боља времена, јер вријеме је свагда ту, само ако се умијемо с н>име користити и наше потребе уви^ети; не угледајући се на оне којима се чини, да би онда радениии били, кад би их Вог премјестио у онакова времена, каква они желе. То су слијепци код очију, жедни при извору. ■ Јесмо ли се за нашу цркву и школу — та неопходно нужна два символа народне среће и опстанка, — својски заузимали и подпомагали, или смо били ладнокрвни према њима, гледајући још с гунђањем, да нам све оно пропада, што је православном Христјанину и Србину најсветије, те кривили другог за нашу немарност, за наше неродољубље, а не хотјећи знати да је: „Пропаст твоја од тебе Израиљу" како говори пророк. Да ли смо гајили ме^усобну љубав и слогу, по оној изреци народној: „Сама слога Србина спасава" и „Гђе јо слоге ту је божији благослов", — клонећи се раздора и странака, и оних убитачних порока, као: себичности, гордељивости, зависти, пакости, мржње, лажи, оговаран>а и привидног пријатељства. Јесмо ли као родитељи испуњавали дужности према своме подмлатку и мла^има утврђујући их у вјери на Бога и свети ГБегов промисао ? Да ли смо се трудили да их васпитамо и обучимо у

закону божијем, да им усадимо у срца њихова љубав према Богу, ближњему, а поштовање према старијему? Јесмо ли мислили на то, да их упутимо и изведемо на добар пут у будућности њиховој, те да постану прави Христијани у својој вјери и цркви, добри гра^ани у свој отаџбини, вјерни синови народу, имену и језику своме? У кратко јесмо ли као људи, као Хришћани, као чланови нашег народа, као чланови породице, учинили све што је могуће било да учинимо — у прошлој години — ради нашег напретка, ради напретка цркве, школе, и наше домаће и народне среће, нашег спокојства и душевног спасења? Метнимо руку на срце и запитајмо сваки себе, запитајмо један другога, а и сви се запитајмо: „Јесмо ли оно све учинили што нам не достаје, а требало би да смо учинили?" и „шта би још могли учинити, што се клони Нашем ггатго моралном тако и материјалном напретку". Па ако имамо и уви^амо какве недостатке, то онда поетарајмо се познати све наше погрјешке, све наше мане, и не пропустимо у наступајућој овој новој години 1888. поправити се у извршивању свију оних дужности, које нам божије и црквене заповијести прописују а наше христијанске и народне потребе захтијевају, те ће нам тако милостиви Бог благословити вијенац љета, а бићемо срећни на земљи а блажени у царству славе небеске.

Б е с ј е д а на НОВО љето (говорена 1879.)

БраЛо! — Честитајући вам нову годину младо љето, и зкелећи као ваш учитељ, да много овакијех дана здравн и весели дочекате, честитам вам у једно и нову слободу, коју посредством храбре аустријске војске добисмо и за којом од толико времена чезнусмо. Почетком наступајуће нове године, сваки би од вас браћо, желио знати, шта ће нам донијети наступајућа и идућа нова година. Према разноврсном занимању људи, и жеље

су различите. Многи, ако не сви, надају се и питају, да ли ће за њих што добра бити т. ј., да ли ће им послови добро за руком изаћи; али браћо, многе те жеље нити су добре нити могу све корисне бити. — Тако, пита Бога, онај човјек, који чезне за овоземном славом, не би ли у идућој години већу част добио, да га сви људи поштују, да га сви Фале и да му се клањају. Тако, моли Бога, онај ненаситиви тврдица, желећи, да му идућа година донесе