Dabro-bosanski Istočnik

% 2.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 29.

Конзиеторијалне окружнице.

Број 387/екс 1885.

Окружница.

Сриско-православна оиштино!

Побуђени Архипастирском љубављу према Нашем Богом повјереном нам стаду, желимо, трудимо се и радимо, да Наше мило стадо напредује морално п матерпјално. — Н1то се тиче физичког рада, то се сваки креће према својим си.пама, али морално слабо напредујемо, јер се поједине општпне мало брину за моралан развитак свога подмлатка. Сад су баш времена показала, да су нам нужна знања, а оно се добија у школи. Науком, знањем, л.уди и читави народи користили су својој домовини, држави и свијету. Ми смо данас као дјеца, која се тек подижемо да идемо за старнјом браком просвећеном под слободном државом Аустро-Угарском. А за то изискује наша отаџбина просвећене синове и кћери, који би служили на корист, срећу и дику миле нам домовине, која је заиста зарасла у трњу незнања. — Висока влада опазила је тај слаби развитак народни, а тако исто и слабу вољу појединих општина, те се смиловала и образовала комуналне школе, такође из земаљских извора подпгла је велику гимназију, учитед>ску школу и правосл. богословију. Онда, кад висока влада чини љубав према вашој, камо ваша л»убав према рођеној дјеци ? Камо вам хришћанска слога и љубав ?

камо вам хрпшћанскн осјећаји према вашему породу, који се родио у сретнија времена него ви?! Православне општине Наше Богоспасајеме Епархије, немојте, да се постидпте времена, у ком су се дјеца ваша породила, немојте да се постидите Високе владе, која је добра према вама. „Подижите вјероисповједне школе у свакој општини", усрећите младеж, помозите Високој влади, она ће вам захвалити и ваше заслужне синове лијепо наградити, а потомци ће вас за вашу лубав благосил.ати Општине! моја ће Пастирска радост бити, када чујем лијепе гласове из моје пастве, да су послушали глас свога пастира, а још више, кад би остварили моју жел>у. Моја је Пастирска жел.а и радоваћу се, да Ми се свака општина одазове и до знања стави кад год устреба: Тко су и гђе су учитељи? каквога знања? какав је напредак, колико ђака и разреда има? какви се предмети предају? (ово важи и за женске школе). Из сједнице Конзисторијалне У Сарајеву, 10. марта 1885. АЕ и Митрополит Босански : Савва.

Број 366/екс 1887. ОкруЖНИЦа сввштенству и сржко-иравославном народу богосиасајеме Дабро-босанске еиархије.

Познато и освједочено је, да благол.епије I цркава и умилно појање привлачи и душевно развесел>ава вијерне; па с тога, и што смо увјерени да у многим Нашим црквама — које су иначе дивне и од народа добро посјећене Недел,ом и празником — поји сам учитељ, односно пјевац, а кад ови одсуствују, онда мора црква затворена бити, — Нашли смо се побуђени овијем најтоплије препоручити Нашем драгом свештенству и народу; свештенству, да поред својих свештено - пастирских дужности ревно настоји, па да се код сваке пркве у варошима и варошицама, оснује дружина, попут пјевачког друштва, од младића и л.уди дотичног мјеста; а побожним и честитим младићима и интелигентним Лзудима, да покрај својих домаћих послова прихвате, приступе и свесрдно одазову се том позиву. На ту цијел. требао би свештеник или учитељ свакодневно у вече, илп кад буде

згодни^е, посветити само по један сат да поучава, а скун (од 10—20) оних, који су одушевл.ени за ту лијепу задаћу, да долази и слуша, те обоји тако припомогну, да се Божија служба што величанственије на утјеху православља, а дику и понос мјешћана обавл.ауи узмогне. Ми смо потпуно убјеђени да нема тога свештеника, учитеља и Христјанина, коме се то не свиди и ком ће тешко нзгледати па да избјегава, јер тијем не само да би се постигло оно што је за Нашу цркву врло и врло важно, него би се и друштвеност, међусобна лубав, слога и потпомагање утврђивало, — за чим треба да жуди сваки Србин и одани прави син православно - источне цркве. И у томе како с моралне тако и материјалне стране заиста многи ће наћи већег и племенитијег занимања, задовољства и спокојства, нежели бавећи се у каФанама, пушећи и пијући, гдје се осш: другог