Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 42.

Д .-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 3.

Али, на чему стоји ова земља? Видиш земљу — видиш да није лака. Ви сви знате да све оно што је тешко стоји на тврдом мјесту, а не на оном, које га одржати не може. Баците камен у ваздух, он се не може одржати у ваздуху, него падне и лежи на земљи. Ми људи стојимо, ходамо, лежимо на земљи, а такође и животиње. Градови, села, дрва такође стоје на земљи. Не чему стоји ова земља? Ни на чему. Па ничесом жв повјесиви земљу иовељенјем Твојим, говори једна црквена пјесма. Како такав неизмјерно тешки терет може држати се сам собом? Ко то држн? Ко, ако не Бог, који је све створио. Да, Бог све држи, све покреће, и свим управл.а. Већ је прошло три дана стварана, и створено је небо и земља, а нема сунца. И рече Бог: Нека буду свјетила на своду небесном да освјетљавају земљу. По једној тој ријечи иојави се на небу сунце, мјесец и звијезде. А шта би било без њих? Погледајте какву корист приносе земљи и нама — и свему што на н>ој живи. Сунце не само што нам даје свјетлост, него грије земљу, а мјесец и звијезде свијетле нам ноку. Но још нема на земљи никаква створења. И рече Бог: Некаврве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески, а у тај час у ријекама н морима цочеше пливати разне рибе, а у ваздуху летити птице. Напошљетку у шести дан створи Господ она земаљске животиње, без којих би многи од нас умрли од глади. Промисли, христјанине добро о том, па ћеш се увјерити да је заиета тако. Помисли, шта би било с човјеком, кад не би било животпња. Живот човјека, особито сиромашка, био би онда не само тежак, него би једва био могућан; он би се брзо изнурио од трудова. Животиње дијеле с нама наше трудове; оне нас, — може се рећи, хране, поје, одјевају и обувају. Једна овчица више пута је

сво богаство једнога сиромашка; једна крава издржава кадкада цијелу породицу христјанина. Једном ријечи, сваким даном, сваким сатом, на сваком кораку, ми видимо и сами добијамо корист од животиња. Ко ]е, браћо, то све тако уредио? Увјерен сам да ће сваки рећи, да је то све Бог саздао. До сад смо говорили о овом свијету, а сад нас очекује важан предмет, о ком ћемо говорити, и о ком треба да знамо, а то је човјеа, то смо ми самм. Како је Бог створио човјека, о том ћу вам говорити слиједећи пут. Све што смо ми до сад говорили, све је ово Бог створио за шест дана. У седми дан као што говори св. писмо: Он је престао од своје радње. Но то не значи још да је Он оставио овај свнјет и све што је на њему на вољу судбине. Не! Он је престао стварати из ничега, али о свему што је ств фио брине се, како при самом створењу тако и сада. Он се брине за све, од саме капљице кишне до највиших свјетила небесних, од самога мравка па до човјека — све се одржава и живи по вољи божијој. Он се о свему стара и брине као добар отац о својој породици. Кад не би Бог управљао свнјетом, да ли би овај поредак кроз толике вијековс могао постојати? Кад не би у једној породици могао постојати ред без домаћина, како би у тако грдном простору ако не би ту Бог уирављао. Погледајте на рибе и птице, оне нити сију ни жању, али су увијек сите. Ко их ппта и храни ако не Онај, који их је створио? Дивна су дјела Твоја Господи! нехотично кажете, браћо, када погледате на овај свијет, који је тако дивно украшен. А за кога је све ово, ако не за нас? Видите ли како је човјек пред очима божијим, јер је Он све створио ради човјека. Падни ннчице, православнн, пред Створитељем и благодари Му за све, што је за тебе и за твој живот створио. Покоравај му се и љуби Га, љуби Га онако, како он тебе љуби. Амин! п. п.

С т а р и н е. Рукописне Србуље на св. Синајској гори.

(Свршетак.) 30. Октоих (на артији). У молитви: „Опаси Боже лк>ди ткоа и Елагосиоки досто-

Ани ткое", спомиње као светитеље Симеона и Савву српске; а у другој молитви, коју свјештеник говори јасно пред дверима, као прошеније, вели у истој: Оукр^кпи дрћжакоу цара иашЈго Отбфана и Оуроша и ниспосли на нм лшлости скоТее и т. д. (11з

овога се види, да је српска црква још при цару Душану уврстила међу светитеље Савву и Симеона), па и у тој молитви призива или спомиње: као „(Атаго и вогоиосиаго Оакми". „Н ТецЈе л 1 олил*са за здравмТе и за оижоуцинме гр^уокк цараа нашего Огефана и Оуроша и Патршрр нашего илмчрек и игоулина нашего, лкмиткалш